Власти шире параноју у САД

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 25. марта – "Дошљаци, пазите шта радите јер вас становници овог насеља мотре" – чест је натпис на уласку у квартове породичних вила у Вашингтону. Портири на улазима државних надлештава и колективних стамбених зграда, подвргавају придошлице стриктној контроли, на друмовима и на станицама подземних железница широм САД натписи на семафорима позивају путнике да "пријаве примећене сумњиве активности"…

На ове и сличне мере појачане безбедности, поред већ уобичајеног "прочешљавања" пре уласка у авион, домаћини и странци су се готово навикли, али многи аналитичари тврде да таквим потезима Америка сама себи "утерује страх у кости". Критичарима постојеће "прекомерне системске будности", придружио се и стратешки ветеран Збигњев Бжежински. "Власти на свим нивоима, подстичу параноју у САД", тврди овај бивши председнички саветник за националну безбедност председника Џимија Картера, од 1977. до 1981., у чланку који је данас објавио "Вашингтон пост". Под насловом "Терорисани у рату против терора", он истиче да су разним претеривањима на том фронту суперсила битно наудила самој себи, сопственим грађанским слободама и свом међународном престижу. "Рат против терора", проглашен после удара путничким авионима на Њујорк и Вашингтон, он карактерише као три речи које одржавају класичан пример "самоповређивања", јер су "причиниле велику штету (Америци) која надмашује и најсмелије снове фанатичних починилаца" тих атентата. Форсирање те три речи, каже, створило је у САД "менталитет живота у опсади", па и растућу "културу страха" која "спутава расуђивање, стимулише емоције и политичким демагозима олакшава мобилизацију јавности за њихове политичке циљеве".

По њему, та "култура страха" битно је допринела да се почетком 2003. крене у инвазију на Ирак, па и реизбору председника Џорџа Буша крајем 2004. јер је превладало мишљење да не треба мењати врховног команданта усред рата. Бжежински сматра да је поклич "рат против терора" бесмислен, пошто "тероризам није непријатељ већ ратна техника политичког застрашивања убијањем ненаоружаних небораца".

Администрација, наставља, погрешно пореди тај рат с борбом против нацизма и стаљинизма, јер "Ал Каида није нити може бити прворазредна војна сила какве су биле нацистичка Немачка и совјетска Русија". Поређење, додаје, можда треба да послужи као повод за рат против Ирана…

Ефекти "рата против терора" су контрапродуктивни, упозорава тај глобалиста који ће 28. марта напунити 79. година (рођен је у Варшави). Америка је по њему сада "подељена, несигурна и потенцијално врло подложна паници у случају нових терористичких напада на САД", што је резултат "петогодишњег готово непрестаног испирања мозга око терора" какво се није догодило, каже, у другим земљама – попут Британије, Шпаније, Италије, Немачке и Јапана – које су такође претрпеле терористичке нападе.

Раст овдашње "параноичности", Бжежински илуструје овдашњим званичним подацима. Наводи да је Конгрес 2003. године означио 160 места у САД као потенцијално важне мете терориста, да би се 2004. листа проширила на 28.360, следеће године на 77.769, да би се сада на њој нашло чак око 300.000 таквих места.

Врло је узнемиравајуће и опште погоршање људских права, сугерише аутор. "Култура страха је произвела нетолеранцију, подозрење према странцима и процедуру која подрива основни смисао правосуђа", садржана и у правилу да је свако невин док му се не докаже да је крив.

Набрајајући примере и других застрањивања, Бжежински наглашава и да је "рат против терора тешко оштетио" Америку у међународним односима, уз нагли пораст незадовољства према њој у муслиманском свету. Поготову су томе допринели, сматра, рат у Ираку као и поступци америчког савезника Израела према Палестинцима. "Само уверљиво одређена и рационална Америка може да унапређује суштинску међународну безбедност која неће оставити политички простор за тероризам", закључује Бжежински своју критику вашингтонског приоритетног курса.