Помирење кокарде и петокраке

Ужице - У ужичком Народном музеју при крају су радови на новој поставци из 1941. године, која - као искорак у музејима код нас - спаја кокарде и петокраке. Два покрета, равногорски и партизански, у две симболичне боје: плавој и црвеној, на једном месту повезује. Позива тако на помирење, разбија неслоге и идеолошке стереотипе.
И све то у музејској згради (пред којом је тенк) где је деценијама стајала поставка којом су партизани своје подвиге величали, а четнике издајницима представљали. И баш у Ужицу, полувековном симболу Титовог имена и времена.

Минуле јесени, донета је овде одлука да се дугогодишња партизанска поставка звана "Музеј устанка 1941. године" детаљно преуреди. Направљен је пројекат и кренуло се са пословима. Најпре је испражњена једна од укупно четири сале, она у приземљу, где су стајали експонати, одавно стављени, који су сведочили о виђењу прве ратне године очима партизана и званичне послератне комунистичке историографије. Превладао је став да поставку треба прилагодити времену, новим читањима историје, примирити поделе и деценијске неслоге.- Намера је да се на једном месту прикажу оба антифашистичка покрета, равногорски и партизански, као покушај да се на нови начин осветли историја, без идеолошких оптерећења - каже за "Политику" музејски саветник Богић Красић, руководилац овог пројекта.

Он објашњава да је у старој, деценијској поставци у све четири сале, на око 1.200 квадрата простора, све говорило о партизанској борби 1941. године, а само једна једина витрина о четницима, и то - камама, сликама убијања, заставом - све у крајње негативном контексту. Ваљало је такву причу о прошлости реалније испричати, па се, септембра прошле године, приступило пословима.- По идејном решењу ужичког архитекте Милоша Секулића, већ је преуређено 330 квадрата. Направљена је нова музејска сала, сва у плавој и црвеној боји, које се прожимају. Радове је изводило ужичко "Јединство", а финансирало их је Министарство културе, у вредности од десет и по милиона динара. Постављене су нове витрине, осветљење, подови, гипсани лукови, урађена климатизација, противпожарна заштита, уграђене камере - набраја Красић и показује нам ову модерно дизајнирану просторију, празну, још незавршену, где су, онако "за пробу", стављена само два овећа митраљеза.

Остало је, дакле, да се унесу експонати - оружје, муниција, униформе, фотографије, документа - који су припремљени и биће тематски распоређени. Наравно, повезиваће оба покрета - кокарде ће стајати уз петокраке, увек где се говори о заједничким операцијама две војске, попут, рецимо, ослобађања градова у западној Србији. Поставка у тој сали, иначе, приказује време до новембра 1941, дакле до партизанско-четничког раскола, док ће о добу после тог раскола говорити будуће поставке, кад буде пара за преуређење, на спрату ове музејске зграде.

Јавности ће, додаје наш саговорник, овде први пут бити представљени поједини експонати везани за равногорски покрет. Допремљени су овде из разних фондова широм Србије, и то ће бити ново и занимљиво за посетиоце. Партизанска поставка је, углавном, позната, изузев онога што је везано за заједничке четничко-партизанске операције. Намера је да, до краја јула, читав посао око те прве поставке буде завршен.- Кад смо јесенас кренули у овај подухват, о чему је "Политика" тада писала, било је много интересовања и реакција на ово што радимо. Интересовали су се музејски радници и историчари из целе Србије, а било је и реаговања која нису само стручна. Рецимо, представници Субнора писали су нам у оштром тону, критиковали, покушали да наметну неке своје сугестије. Са друге стране, добијали смо писма у којима нас људи хвале, овај наш покушај оцењују као смелост и храброст. Ево, сада многи с нестрпљењем очекују да завршимо пројекат - каже нам на крају Богић Красић.