Pomirenje kokarde i petokrake

Užice - U užičkom Narodnom muzeju pri kraju su radovi na novoj postavci iz 1941. godine, koja - kao iskorak u muzejima kod nas - spaja kokarde i petokrake. Dva pokreta, ravnogorski i partizanski, u dve simbolične boje: plavoj i crvenoj, na jednom mestu povezuje. Poziva tako na pomirenje, razbija nesloge i ideološke stereotipe.
I sve to u muzejskoj zgradi (pred kojom je tenk) gde je decenijama stajala postavka kojom su partizani svoje podvige veličali, a četnike izdajnicima predstavljali. I baš u Užicu, poluvekovnom simbolu Titovog imena i vremena.

Minule jeseni, doneta je ovde odluka da se dugogodišnja partizanska postavka zvana "Muzej ustanka 1941. godine" detaljno preuredi. Napravljen je projekat i krenulo se sa poslovima. Najpre je ispražnjena jedna od ukupno četiri sale, ona u prizemlju, gde su stajali eksponati, odavno stavljeni, koji su svedočili o viđenju prve ratne godine očima partizana i zvanične posleratne komunističke istoriografije. Prevladao je stav da postavku treba prilagoditi vremenu, novim čitanjima istorije, primiriti podele i decenijske nesloge.- Namera je da se na jednom mestu prikažu oba antifašistička pokreta, ravnogorski i partizanski, kao pokušaj da se na novi način osvetli istorija, bez ideoloških opterećenja - kaže za "Politiku" muzejski savetnik Bogić Krasić, rukovodilac ovog projekta.

On objašnjava da je u staroj, decenijskoj postavci u sve četiri sale, na oko 1.200 kvadrata prostora, sve govorilo o partizanskoj borbi 1941. godine, a samo jedna jedina vitrina o četnicima, i to - kamama, slikama ubijanja, zastavom - sve u krajnje negativnom kontekstu. Valjalo je takvu priču o prošlosti realnije ispričati, pa se, septembra prošle godine, pristupilo poslovima.- Po idejnom rešenju užičkog arhitekte Miloša Sekulića, već je preuređeno 330 kvadrata. Napravljena je nova muzejska sala, sva u plavoj i crvenoj boji, koje se prožimaju. Radove je izvodilo užičko "Jedinstvo", a finansiralo ih je Ministarstvo kulture, u vrednosti od deset i po miliona dinara. Postavljene su nove vitrine, osvetljenje, podovi, gipsani lukovi, urađena klimatizacija, protivpožarna zaštita, ugrađene kamere - nabraja Krasić i pokazuje nam ovu moderno dizajniranu prostoriju, praznu, još nezavršenu, gde su, onako "za probu", stavljena samo dva oveća mitraljeza.

Ostalo je, dakle, da se unesu eksponati - oružje, municija, uniforme, fotografije, dokumenta - koji su pripremljeni i biće tematski raspoređeni. Naravno, povezivaće oba pokreta - kokarde će stajati uz petokrake, uvek gde se govori o zajedničkim operacijama dve vojske, poput, recimo, oslobađanja gradova u zapadnoj Srbiji. Postavka u toj sali, inače, prikazuje vreme do novembra 1941, dakle do partizansko-četničkog raskola, dok će o dobu posle tog raskola govoriti buduće postavke, kad bude para za preuređenje, na spratu ove muzejske zgrade.

Javnosti će, dodaje naš sagovornik, ovde prvi put biti predstavljeni pojedini eksponati vezani za ravnogorski pokret. Dopremljeni su ovde iz raznih fondova širom Srbije, i to će biti novo i zanimljivo za posetioce. Partizanska postavka je, uglavnom, poznata, izuzev onoga što je vezano za zajedničke četničko-partizanske operacije. Namera je da, do kraja jula, čitav posao oko te prve postavke bude završen.- Kad smo jesenas krenuli u ovaj poduhvat, o čemu je "Politika" tada pisala, bilo je mnogo interesovanja i reakcija na ovo što radimo. Interesovali su se muzejski radnici i istoričari iz cele Srbije, a bilo je i reagovanja koja nisu samo stručna. Recimo, predstavnici Subnora pisali su nam u oštrom tonu, kritikovali, pokušali da nametnu neke svoje sugestije. Sa druge strane, dobijali smo pisma u kojima nas ljudi hvale, ovaj naš pokušaj ocenjuju kao smelost i hrabrost. Evo, sada mnogi s nestrpljenjem očekuju da završimo projekat - kaže nam na kraju Bogić Krasić.