Сукоб на Балтику

Антиглобалисти су поново дежурали. У предвечерје самита Г-8 озбиљно су се тукли у Ростоку, затим покушавали да пробију поморску блокаду Балтика све да би, притиснути уз жичану ограду око Хајлингендама, своје поруке у непосредном контакту преносили нервозним немачким снагама реда, а посредно свима нама.
Лидери осам најразвијенијих држава света, плус крем светске бирократије, плус позвани гости из сиромашне Африке, расправљали су за то време, заштићени као панде, о глобалним, регионалним и билатералним темама које одређују нашу будућност.

Све је сасвим у реду. Окупљање антикапиталиста је постало рутина. И окупљање моћника Г-8 је годишњи ритуал, вежбанка учтивости и лепог понашања која је овога пута била понешто нарушена бројем тема око којих се лидери не слажу.

У реду је и да се лидери с копна, мора и из ваздуха изолују од бучне масе демонстраната која би могла да им квари пословну атмосферу разговора и угођај радних оброка.

Није у реду да се ограде бодљикавом жицом. Она, жица, према једној страни свакако подразумева опасне особе. Лидери не би да око тога постоји икаква дилема, па су тражили да се у Хајлингендам пошаље антитерористичка јединица ГСГ9, да се полицији дају већа овлашћења према антиглобалистима, укључујући употребу гумених метака и водених топова.

Зашто због неких младих бунтовника, углавном из развијене Европске уније, звати у помоћ антитерористичке јединице? Можда је канцеларка Ангела Меркел то учинила на личну интервенцију Џорџа В. Буша. Познато је да је станар Беле куће промоцију свог приватно-глобалног рата против тероризма употребио не само да ускрати нека права затвореницима Гвантанама, већ и сопственим грађанима.

Испада да су антиглобалисти исто или готово исто што и терористи. Не тврдим поуздано да се неки од Осаминих извиђача из "беле ал Каиде" није ушуњао у гневну масу, али телевизијски снимци указују да се ради о људима сасвим другог кова.

То је младеж која верује да је могућ бољи свет, онај којим не доминирају капитал и империјализам. Противе се рецептима што их преписују господа у тамним оделима која су од њиховог света одсечена гомилама телохранитеља. Имају свој став о развијенима и неразвијенима, мултинационалним компанијама, слободној трговини и сиромаштву, превенцији ХИВ-а и сиде, миру и конфликтима.

То што су спремни да се потуку ближе је троцкизму или анархизму него тероризму. Све ме, укључујући и састав демонстраната, много више подсећа на европско вруће лето 1968.

Ако има разлике, она је у степену силовитости која се мери повредама 433 полицајца у Ростоку. Ваљда зато Боб Гелдоф апелује на црни блок антиглобалиста: Користите памет, не камење. Или је, могуће, одговор у томе да је њиховог насиља данас више зато што је више неправди него што их је било пре четири деценије. Ко зна.