Sukob na Baltiku

Antiglobalisti su ponovo dežurali. U predvečerje samita G-8 ozbiljno su se tukli u Rostoku, zatim pokušavali da probiju pomorsku blokadu Baltika sve da bi, pritisnuti uz žičanu ogradu oko Hajlingendama, svoje poruke u neposrednom kontaktu prenosili nervoznim nemačkim snagama reda, a posredno svima nama.
Lideri osam najrazvijenijih država sveta, plus krem svetske birokratije, plus pozvani gosti iz siromašne Afrike, raspravljali su za to vreme, zaštićeni kao pande, o globalnim, regionalnim i bilateralnim temama koje određuju našu budućnost.

Sve je sasvim u redu. Okupljanje antikapitalista je postalo rutina. I okupljanje moćnika G-8 je godišnji ritual, vežbanka učtivosti i lepog ponašanja koja je ovoga puta bila ponešto narušena brojem tema oko kojih se lideri ne slažu.

U redu je i da se lideri s kopna, mora i iz vazduha izoluju od bučne mase demonstranata koja bi mogla da im kvari poslovnu atmosferu razgovora i ugođaj radnih obroka.

Nije u redu da se ograde bodljikavom žicom. Ona, žica, prema jednoj strani svakako podrazumeva opasne osobe. Lideri ne bi da oko toga postoji ikakva dilema, pa su tražili da se u Hajlingendam pošalje antiteroristička jedinica GSG9, da se policiji daju veća ovlašćenja prema antiglobalistima, uključujući upotrebu gumenih metaka i vodenih topova.

Zašto zbog nekih mladih buntovnika, uglavnom iz razvijene Evropske unije, zvati u pomoć antiterorističke jedinice? Možda je kancelarka Angela Merkel to učinila na ličnu intervenciju Džordža V. Buša. Poznato je da je stanar Bele kuće promociju svog privatno-globalnog rata protiv terorizma upotrebio ne samo da uskrati neka prava zatvorenicima Gvantanama, već i sopstvenim građanima.

Ispada da su antiglobalisti isto ili gotovo isto što i teroristi. Ne tvrdim pouzdano da se neki od Osaminih izviđača iz "bele al Kaide" nije ušunjao u gnevnu masu, ali televizijski snimci ukazuju da se radi o ljudima sasvim drugog kova.

To je mladež koja veruje da je moguć bolji svet, onaj kojim ne dominiraju kapital i imperijalizam. Protive se receptima što ih prepisuju gospoda u tamnim odelima koja su od njihovog sveta odsečena gomilama telohranitelja. Imaju svoj stav o razvijenima i nerazvijenima, multinacionalnim kompanijama, slobodnoj trgovini i siromaštvu, prevenciji HIV-a i side, miru i konfliktima.

To što su spremni da se potuku bliže je trockizmu ili anarhizmu nego terorizmu. Sve me, uključujući i sastav demonstranata, mnogo više podseća na evropsko vruće leto 1968.

Ako ima razlike, ona je u stepenu silovitosti koja se meri povredama 433 policajca u Rostoku. Valjda zato Bob Geldof apeluje na crni blok antiglobalista: Koristite pamet, ne kamenje. Ili je, moguće, odgovor u tome da je njihovog nasilja danas više zato što je više nepravdi nego što ih je bilo pre četiri decenije. Ko zna.