Рампа за наш кромпир

Од 1. јануара, откако су Румунија и Бугарска ушле у Европску унију, у Србији је проклијала огромна количина кромпира и буквално се нашла на – ђубришту.
Зато што наши произвођачи нису могли да извезу ово поврће – источним суседима.
Нити ће, по свој прилици, моћи да извозе кромпир у те земље током целе ове године, тачније све док проблем не буде решен у Бриселу.
О чемо је, заправо, реч?


– Након уласка Румуније и Бугарске у ЕУ за нас се затварају и ова суседна тржишта – сазнајемо од Радмиле Миливојевић, потпредседника Привредне коморе Србије, која нам објашњава да сада наше комшије, поштујући строга европска правила, траже потврде о исправности кромпира из Србије, које наши произвођачи нису у могућности да прибаве. – Нисмо установили, у складу са одговарајућом директивом ЕУ, систем праћења производње кромпира од семенског до меркантилног, чиме бисмо обезбедили надгледање евентуалних болести овог поврћа – истиче Миливојевић.

Истина је да су тржишта европских земаља још од маја 2000. године затворена за српске произвођаче кромпира. Реално гледајући, то годинама није био проблем за извоз, јер су нам главна тржишта била суседна, укључујући, наравно и Румунију и Бугарску. Извоз у ове земље био је, иначе, исплативији него на нека удаљенија тржишта будући да су трошкови превоза кромпира, због његове тежине, на краћим релацијама далеко мањи.

Штета коју тренутно трпе домаћи произвођачи због обуставе извоза заиста није мала. Само у прошлој години у Румунију је извезено кромпира у вредности од око 1.468.000 долара, а у Бугарску за 32.000 долара, па с тиме и на овом конкретном примеру исказује једна од цена наше европске изолације. 

У Управи за заштиту биља Министарства пољопривреде, односно у Фитосанитарној инспекцији,  нисмо јуче успели да добијемо информацију о томе да ли се уопште припрема документ који би омогућио нашим произвођачима да докажу на бугарској или румунској граници исправност српског кромпира.

Али, Миливојевић тврди да "постоје информације и уверавања да ће одговарајуће управе у Министарству пољопривреде ускоро имати консултације у Бриселу, зарад решавања овог проблема". Србија, наиме, треба тамо да покаже шта је урадила и шта ће још да уради како би био успостављен тражени "мониторинг".

– Међутим, имајући у виду да се ради о јасно дефинисаним и прописаним процедурама шта треба урадити, не може се очекивати да ће проблем са извозом кромпира из Србије бити скинут с дневног реда пре краја ове године – сматра наша саговорница.

Наиме, решавање овог питања не зависи само од надлежних у Србији већ и од тога када ће надлежне службе Комисије ЕУ да дају своју сагласност на оно што бисмо ми урадили у вези са праћењем болести које нападају ово поврће, слично као и у случају давања сагласности за извоз меса, али и свих других пољопривредних производа у Србији.

Иако није за утеху, ипак треба рећи да и поменуте земље у пословној сарадњи са Србијом осећају негативне стране сопствене европске интеграције. Према неким објављеним информацијама, у јануару и фебруару ове године није, рецимо, регистрована ниједна набавка румунског "логана" у Србији.