Rampa za naš krompir

Od 1. januara, otkako su Rumunija i Bugarska ušle u Evropsku uniju, u Srbiji je proklijala ogromna količina krompira i bukvalno se našla na – đubrištu.
Zato što naši proizvođači nisu mogli da izvezu ovo povrće – istočnim susedima.
Niti će, po svoj prilici, moći da izvoze krompir u te zemlje tokom cele ove godine, tačnije sve dok problem ne bude rešen u Briselu.
O čemo je, zapravo, reč?


– Nakon ulaska Rumunije i Bugarske u EU za nas se zatvaraju i ova susedna tržišta – saznajemo od Radmile Milivojević, potpredsednika Privredne komore Srbije, koja nam objašnjava da sada naše komšije, poštujući stroga evropska pravila, traže potvrde o ispravnosti krompira iz Srbije, koje naši proizvođači nisu u mogućnosti da pribave. – Nismo ustanovili, u skladu sa odgovarajućom direktivom EU, sistem praćenja proizvodnje krompira od semenskog do merkantilnog, čime bismo obezbedili nadgledanje eventualnih bolesti ovog povrća – ističe Milivojević.

Istina je da su tržišta evropskih zemalja još od maja 2000. godine zatvorena za srpske proizvođače krompira. Realno gledajući, to godinama nije bio problem za izvoz, jer su nam glavna tržišta bila susedna, uključujući, naravno i Rumuniju i Bugarsku. Izvoz u ove zemlje bio je, inače, isplativiji nego na neka udaljenija tržišta budući da su troškovi prevoza krompira, zbog njegove težine, na kraćim relacijama daleko manji.

Šteta koju trenutno trpe domaći proizvođači zbog obustave izvoza zaista nije mala. Samo u prošloj godini u Rumuniju je izvezeno krompira u vrednosti od oko 1.468.000 dolara, a u Bugarsku za 32.000 dolara, pa s time i na ovom konkretnom primeru iskazuje jedna od cena naše evropske izolacije. 

U Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, odnosno u Fitosanitarnoj inspekciji,  nismo juče uspeli da dobijemo informaciju o tome da li se uopšte priprema dokument koji bi omogućio našim proizvođačima da dokažu na bugarskoj ili rumunskoj granici ispravnost srpskog krompira.

Ali, Milivojević tvrdi da "postoje informacije i uveravanja da će odgovarajuće uprave u Ministarstvu poljoprivrede uskoro imati konsultacije u Briselu, zarad rešavanja ovog problema". Srbija, naime, treba tamo da pokaže šta je uradila i šta će još da uradi kako bi bio uspostavljen traženi "monitoring".

– Međutim, imajući u vidu da se radi o jasno definisanim i propisanim procedurama šta treba uraditi, ne može se očekivati da će problem sa izvozom krompira iz Srbije biti skinut s dnevnog reda pre kraja ove godine – smatra naša sagovornica.

Naime, rešavanje ovog pitanja ne zavisi samo od nadležnih u Srbiji već i od toga kada će nadležne službe Komisije EU da daju svoju saglasnost na ono što bismo mi uradili u vezi sa praćenjem bolesti koje napadaju ovo povrće, slično kao i u slučaju davanja saglasnosti za izvoz mesa, ali i svih drugih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji.

Iako nije za utehu, ipak treba reći da i pomenute zemlje u poslovnoj saradnji sa Srbijom osećaju negativne strane sopstvene evropske integracije. Prema nekim objavljenim informacijama, u januaru i februaru ove godine nije, recimo, registrovana nijedna nabavka rumunskog "logana" u Srbiji.