„Женски оркестар” на српски начин

„И сами сте свесни ове светске кризе која није заобишла ни нашу земљу. За општи бољитак земље морали смо да донесемо одлуку за смањење буџета на свим нивоима...”, добро су познате реченице које ћете моћи да чујете и на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду, у представи „Женски оркестар”, француског драмског аутора Жана Ануја, која ће премијерно бити изведена у суботу, 3. новембра, у 20.30 часова, у режији Југа Радивојевића.

Адаптацију Анујеве музичка трагикомедија „Женски оркестар” из 1957. године, урадили су Ивана Димић и Југ Радивојевић. Комад је превео Драгослав Андрић, сценографију осмислио Борис Максимовић, костиме креирала Марина Вукасовић-Меденица, а композитор је Владимир Пејковић. „Женски оркестар”, који је у великој мери инспирисан Анујевим сопственим животним искуствима, јесте трагикомична прича о члановима оркестра, који својим свирањем забављају госте извесног бањског лечилишта с почетка 20. века.

Редитељ Југ Радивојевић ипак напомиње да представа не би била актуелна да су се држали само Жана Ануја.

– Ивана Димић, као адаптатор комада Жана Ануја, и ја кренули смо од вруће дневнополитичке и уопште узбуркане ситуације у нашој позоришној бранши. Причу смо преформулисали, пре свега на драму психолошког реализма када је жанр у питању. Затим смо увели околност да се ради о симфонијском оркестру који бива распуштен од државе, јер се испоставило да је непрофитабилан институција. Непосредно после те објаве пратимо судбину наших музичара директно – објашњава Радивојевић.

Седмочлани симфонијски оркестар чију судбину ће београдска публика имати прилику да прати на сцени „Раша Плаовић” чине: Нела Михајловић, која тумачи госпођу Ортранж, Бојана Стефановић као Патриција, Данијела Кузмановић-Павловић у лику Памеле, Калина Ковачевић као Сузана, Златија Ивановић којој је поверена улога Ермелине, Јелена Хелц-Весковић, која игра Елеонору. Ту је и Вук Костић, као једини мушки члан оркестра, који тумачи Пијанисту, али и Бранислав Томашевић који игра Лебонза. Присуствујемо једној од завршних проба представе „Женски оркестар”. Из прикрајка протагонисте прате и Ивана Димић, Југ Радивојевић и други чланови екипе.

„Да ступимо у штрајк!? Ово је државна институција. Зашто не смање плате политичарима. Не идемо одавде док не нађемо посао. Како ћу сада да храним дете...”, речи су које одзвањају сценом, а које нас подсећају на стварност.  

– Представа је коначно друштвено ангажована што јако волим да радим, а прича о уметницима и уметности данас и у свету, али и у Србији. Оно што је посебно занимљиво јесте да је у питању представа са оволико глумица, а да се ниједном нисмо посвађале. Ваљда зато што нас је тема све дубоко дирнула. Текст који је у првом предлошку комедија, тумачимо на доста трагичан начин, јер и када има хумора, он је горак и опор и само на тренутак може да вас насмеје – објашњава Јелена Хелц-Весковић, чији лик Елеонора свира виолончело и која је читав живот посветила музици. Реч је о мало чудној девојци, затвореној у неки свој свет.

Златија Ивановић игра Ермелину жену, која је јако емотивна.

– Не бих рекла да је лабилна, већ повишено емотивна. Сазнање да ће уметници остати без свог ангажмана додатно подгрејава повишену емотивност. Правила сам је као жену на рубу нервног слома – објашњава Златија Ивановић.

Калини Ковачевић поверен је лик Сузане, 25-годишња девојка која живи у свом романтичном свету:

– Сузана врло тешко прихвата груби, сурови свет око себе. Када би било више ликова као што је Сузана у том позитивном гледању на свет, мислим да би нам било и лакше и лепше у животу – тврди Ковачевићка.

Вук Костић је једини мушки члан оркестра, ипак, то му не смета. Напротив, каже: „Тешко је бити међу толиким женама, али и лепо. Играм сјајног пијанисту који се суочава са својом судбином, односно стварношћу, данашњицом. Музичари остају без посла. Влада више неће да дотира новац за непрофитабилне установе, иако знају да је култура веома битна. Шта више рећи, наставак приче сви већ добро знамо”.