Џокер из Казахстана

У Путиновом календару март је био месец великог трговања са Европом, гладном гаса и нафте.

Почетком марта, на континенталној експанзионој карти руског "цара Гаспрома" заокружена је Белгија. Намењено јој је да постане својеврсни дистрибуциони зглоб, за прихват и одбацивање руског гаса даље, пошто се до Белгије допумпа цевима испод Балтика, протегнутим из Русије у Немачку. (Сећате се већ буре незадовољства коју је Шредерово и Путиново руковање "над главама Пољака" подигло својевремено у Варшави!) У Белгији се, дакле, сада гради складиште тог гаса. Биће довољно велико да се одатле опскрбе не само Белгија већ и Велика Британија.

Руски гасовод" ће, дакле, проћи и испод Канала. Какав пакао за све који су опседнути страхом од могућности да се гасни уређаји у енглеским кухињама једног дана "укључују и искључују у Москви"! 

Но, "дил" Руса и Белгијанаца је готов. Председник белгијске владе Верхофстад гостовао је почетком марта у Путиновом Новом Огарјеву, у Подмосковљу, и ствар је том приликом одобрена. Следи још свечани чин потписивања папира, у мају, када шеф Русије дође у Белгију.

Наставак приче укључује Балкан: нафтовод Бургас–Александрополис, у Бугарској и Грчкој. Његовим цевима руски и каспијски петролеј пребацује се на Балканско полуострво, спасавајући се од танкера и закрченог Босфора.

Четрнаест година се чекало на овај договор. Према томе, нико се није изненадио што је потписивање споразума у Атини, у присуству Караманлиса, Станишева и Путина, било истинска фешта. Аплаудирала је чак и Америка. Неке од компанија САД експлоатишу казаски петролеј, а Руси су обећали да ће слободан капацитет њиховог "Балкан експреса" бити на располагању и извозницима из зоне Каспија.

Трећа важна епизода руског марта је долазак у Кремљ казахстанског председника Назарбајева, пре неколико дана.

И ту је било речи о нафти, али проблем Руса с господаром Астане има више деликатности него било који од њихових европских послова. Замка је у томе што је Назарбајев џокер у две партије карата истовремено, и у већој мери је "ризична величина" Москви него Бриселу, с којим је у паралелним комбинацијама.

Осетљиво место је руски извозни енергетски биланс, са перспективним мањком на производној страни. Дефицит се надокнађује куповинама гаса и нафте у Туркменији, Казахстану и Узбекистану. Све три чланице бившег СССР-а пумпају енергију "Гаспрому", а овај онда брине да се мањак не осети, ни код куће ни на европском крају цеви.

Ово "меко место" руске енергетске експанзије напипано је, међутим, на Западу. Оданде, и САД и Брисел предузимају кораке за пробој независног транспорта из "совјетске" централне Азије, према Европи. Један такав нафтовод, са Кавказа, из Азербејџана кроз Грузију до Турске, већ је у погону. Али, на столовима компанија су и даљи пројекти, а председавајућа ЕУ Немачка уздигла је директне политичке и економске везе с бившим Совјетима на пиједестал главног задатка немачког мандата.

Немачка  мисија ужива опште европско одобравање. Чланице ЕУ кажу: Европа не сме допустити да буде  "енергетски уцењена". Крочити и у "њену" независну централну Азију, то је осигурање.

Главни азијски актер западне политике је Назарбајев, кључни партнер Москве у структурама "руског комонвелта". Почетком априла, Назарбајев ће у Астани бити домаћин функционерима Брисела, Украјини, Молдавији, Грузији, Јерменији, Азербејџану и другима, који су обухваћени европском "политиком суседства" – програмом финансијске помоћи Брисела, прикладно темпу политичких и економских промена.