Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Борба за нове послове

Борба за нове послове
Производња у фабрици чипса у Чачку, пре пет година (Фото Г. Оташевић)

Чачак – Представници немачког ланца дисконта „Лидл” допутоваће данас у Чачак на разговоре око отварања продајног центра у овом граду. Следећег четвртка биће познат нови власник чачанске „Нискоградње” која је банкротирала пре две године, а наредног јануара почеће производња у фабрици чипса, јесенас из банкротства продатој за милион евра.

То су неке од новости из привредног живота овог града, чије руководство је јуче пред новинарима полагало рачуне за првих 140 дана рада. Саопштено је да се у Чачку разговара о једанаест привредних програма и покретању затворених фабрика. Први добар весник јесте поменута „Слап група” која се поново сврстала у табор радних колектива.

– Нови власници те фабрике чипса, снејка и пиреа већ су запослили део радника на ремонту постројења, а покретање производње очекује се на почетку идуће године. Набављен је део сировина, али су потребне и додатне количине да би производња трајала непрекидно до новог рода. Ми смо за 2. новембар на разговор позвали произвођаче кромпира из нашег краја који су и раније били добављачи те фабрике – каже Раденко Луковић, заменик градоначелника Чачка.

Фабрика хартије у Чачку заустављена је априла прошле године, и од тада се ређају само планови. Најновији гласи да би уз улог од 1,1 милион евра могла да буде покренута производња папира, али и паре и струје из фабричке енергане. Хоће ли бити новца за то одлучује Министарство привреде и финансија.

– Пре неколико дана састали смо се са представницима Центра за стечајеве у Агенцији за приватизацију, како би се решио статус фабрике ПКС који је замрзнут. Наиме, појавили су се грађани који су покренули поступак реституције земљишта, али реч је о неким периферним парцелама и то ће се решити. Такође, постоји могућност да се обнови производња у погону за ПВА дисперзије у тој фабрици – каже Луковић.

Он је објаснио да је опрема за дисперзије већ монтирана и да њен произвођач, „Кемипласт” из Словеније, није успео да је наплати од бившег власника ПКС-а, па је сада при крају судски поступак око излучног права на ту имовину. Словенци би, у случају повољног исхода, били спремни да запосле 60 радника и покрену производњу дисперзија за коју Србија сваке године даје 10 милиона евра на иностраном тржишту.

Челници града разговарали су недавно са представницима руске фирме „Рис мебл”.

– Они су купили фирму „Трифуновић” у Прањанима и спремни су да, уз преузимање 110 радника тог предузећа, запосле још 90, на програму израде намештаја намењеног руском тржишту. За прераду дрвета – израду амбалаже и пелета – заинтересован је и један домаћи инвеститор који ће од Агенције за страна улагања и промоцију извоза Србије добити по 5.000 евра за свако ново радно место, али не успева да обезбеди све потребне гаранције. Зато покушавамо да нађемо решење кроз партнерство са цивилним делом компаније „Слобода”.

Фирма „Фокс” заинтересована је за производњу апарата за домаћинство заједнички са „Слободом”, белгијски „Делез” распитивао се о могућностима отварања великог продајног центра, а још два потенцијална инвеститора овде испитују терен за нове послове. Један је намеран да отвори велику фабрику за прераду воћа и поврћа, а други би градио погоне за производњу лед сијалица, са 300 радника.

– Наша обавеза је да тим људима понудимо најбоље услове за рад, и помоћ ако је потребна. За почетак, сачинили смо списак и детаљан опис локација и хала које можемо инвеститорима понудити из прве руке. Поред тога, наш град је недавно основао и Научнотехнолошки парк, коме је намењена улога инкубатора нових пословних идеја – рекао је Раденко Луковић.

Преостао је још најтежи део посла, да се сви ови планови и замисли претворе у збиљу. На примеру фабрике чипса показало се да то није немогуће.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.