Данас Изборна скупштина САНУ

На Изборној скупштини Српске академије наука и уметности (САНУ) данас ће бити изабрани редовни, дописни и инострани чланови, а предложена су 82 кандидата.

За нове редовне чланове предложена су 24 кандидата, за дописне 51, а седам иностраних предложило је Председништво САНУ.

Председник САНУ академик Никола Хајдин, на Изборној конференцији на којој су, први пут у присуству новинара, секретари одељења представили, кроз реферате, кандидате за редовне, дописне и иностране чланове академије, рекао је да се у процесу кандидовања залаже за систем – „што више то боље”. „Шта ће бити на Изборној скупштини видећемо, а ја сам за то да се приликом бирања, академија помало увећава, јер је и њен утицај на друштво већи ако има одговарајуће способне, угледне људе који могу да делују у том друштву”, рекао је Хајдин.

Потпредседник САНУ за природне науке Љубиша Ракић рекао је том приликом да је академија, која има 87 редовних и 50 дописних чланова, „репрезентативна и радна установа” и изразио наду да ће „нови чланови утицати на богатији и ефикаснији рад”.

О кандидатима за нове чланове претходних месеци детаљно је расправљано и гласано у осам одељења САНУ и огранку у Новом Саду.

За редовне чланове, из статуса дописног, предложени су из Одељења за математику, физику и гео-науке Милан Дамњановић и Градимир Миловановић, из Одељења хемијских и биолошких наука Владимир Стевановић и Богдан Шолаја, из Одељења техничких наука Зоран Ђурић, Зоран Поповић и Нинослав Стојадиновћ, а из Одељења медицинских наука Небојша Лалић, Војислав Лековић, Предраг Пешко и Владислав Стефановић.

Одељење језика и књижевности кандидовало је за редовни статус досадашње дописне чланове Наду Милошевић-Ђорђевић, Предрага Пипера, Александра Лому и Милорада Радовановића, Одељење друштвених наука Данила Басту, Одељење историјских наука Михаила Војводића, Драгољуба Живојиновића и Мирјану Живојиновић, а Одељење ликовне и музичке уметности Исидору Жебељан, Бранислава Митровића, Тодора Стевановића и Ивана Јевтића.

Дописни члан Коста Чавошки кандидат је за редовног члана САНУ, али без подршке Одељења друштвених наука.

Међу кандидатима за дописне чланове су они који су добили подршку одељења, као и они без те подршке, а које су предложили огранак у Новом Саду или три академика или институције ван САНУ.

Међу познатијим именима су Душан Батаковић (историја), Вукашин Павловић (политичка социологија и право), Горан Петровић (књижевност), Петар Омчикус (сликарство), Мрђан Бајић (вајарство)...

На листи за иностране чланове предложени су Петер Хандке (књижевност), Ласло Форо (физика), Гордана Вуњак-Новаковић (технологија и биомедицински инжењеринг), Валериј Васиљевич Козлов (механика), Михаил Венијаминович Угрумов (физиологија), Анатолиј Аркађевич Турилов (историја) и Иван Штраус (архитектура).

Танјуг

----------------------------------------------

Писмо КПЗ-а Академији наука

Изборе за чланство прате мистификације, каже Живорад Ајдачић

„Српска академија наука и уметности у свом имену има науку и уметност, а уметничка одељења се полако гасе одласком бесмртника”, наведено је у отвореном писму Културно-просветне заједнице Београда (КПЗ), које је јуче достављено Академији и медијима.

У писму, које је потписао генерални секретар Живорад Ајдачић, стоји да Културно-просветна заједница Србије и Културно-просветна заједница Београда поштују и цене постигнућа академика, што показује и деценијама потврђивана чињеница да је и већина академика добила највећа признања за изузетне доприносе у уметности, просвети и науци, која додељује КПЗ (Златну значку, Вукову награду, Златни Беочуг за животно дело, Повељу КПЗ).

„Међутим, нисмо очекивали да ћемо и пред вама морати да бранимо статус српске уметности, која нас слави и овде и у свету, иако је у незавидном материјалном положају, делећи судбину са нашим народом. А гашењу тих одељења доприносите и ви сами, од избора до избора (рецимо од избора Селенића, Михаиловића, Симовића, Бећковића, Ковачевића и Тешића...), дакле од деведесетих година прошлог века, скоро 20 година осећа се осека међу изабранима”, наводи Ајдачић додајући да се КПЗ уздала да ће коначно почети обнова уметничких одељења САНУ.

Из Културно-просветне заједнице Београда наводе да овогодишње изборе за чланове Академије прате „толике мистификације и разна скривања од јавности”, а да се поврх свега испречио нови Статут „до кога је толико тешко доћи, као да је намењен само вама, као да сте, не било примењено, тајно друштво”.

Статут је, како се наводи, много већу власт дао одељењима САНУ „да закључају листу кандидата” него изборној Скупштини. Тиме, како стоји у писму, кандидати овлашћених предлагача више не стижу на изборне листе и до изборне скупштине, као што су на Одељењу за језик и књижевност САНУ одстрањени сви кандидати Удружења књижевника, Филолошког факултета, Универзитета уметности и Академије уметности...

К. Р.