Факултети и у шупама

Ових дана просветне власти крећу у контролу истурених одељењаи испостава страних универзитета у Србији, а почиње и реакредитација факултета и високих школа. Честе афере у вези са, пре свега, сектором приватног образовања, указују да је неопходна строжа контрола, али је проблем у томе што Министарству просвете недостају – инспектори.

Помоћник министра просвете за високо образовање др Слободан Ступар каже за наш лист да високо образовање контролише само четири инспектора и да ће ситуација бити далеко боља када се заврши нова систематизација радних места, што нам потврђује и Велимир Тмушић, начелник Републичке просветне инспекције.

– Потребе за већим бројем инспектора постоје, јер сада већ имамо велики број приватних факултета, универзитета и високих школа, а неопходно је уз нову систематизацију и прецизније уредити закон. Посла је много, у току је припрема за контролу истурених одељења и испостава страних универзитета у Србији, а почиње и реакредитација високошколских установа – истиче Тмушић.

Он каже да ће у контролу одељења инспекција ићи без најаве и додаје да су медији већ урадили велики посао, јер је ових дана пристигло много захтева за акредитацију.

Иначе, готово половина приватних факултета у Србији није „из прве” добила дозволу за рад, а међу разлозима за одбијање најчешће је био недостатак стручног кадра. Већина оснивача високошколских установа није знала на прави начин да припреми документацију, а догађало се и да чланови комисије који су излазили на терен, затичу будуће високошколске установе у потпуно неприлагођеном и импровизованом простору.

– Када су у питању људи који отварају факултете или високе школе, ту је ситуација катастрофална, јер мали број њих су професори . Махом то раде они који имају паре и који хоће да остваре профит, а немају никакве везе са образовањем – каже проф. др Петар Јовановић, који је после вишедеценијске професорске и деканске каријере на Факултету организационих наука отворио Високу школу за пројектни менаџмент.

Он каже да Комисија за акредитацију има своје стандарде којих се придржава, али да после наступа Министарство просвете са провером на терену.

– Данас свака варошица има факултет или високу школу, а одељења су посебна прича, са простором и кадром који су врло проблематични и најчешће без дозволе за рад. Прве акредитације су подељене још 2007. године, зашто тада није урађена контрола одељења? Они раде у неким шупама, професори дођу једном месечно и тако то функционише. То је наравно немогуће, јер нема толико професора у Србији – истиче саговорник.

Професор Јовановић указује на још један битан детаљ: законом је прописано да сваки факултет или школа морају да имају најмање 20 професора у сталном радном односу, без обзира на то да ли је установа велика или мала, што такође није логично и ствара великих проблема приликом оснивања.

– Зато је неопходно да постоји регистар свих професора у Србији, а не да се дешава да 30, 40 наставника предаје на пет факултета. Осим тога, доста је повика на Акредитациону комисију, али ја мислим да је већи проблем са рецензентима који не ураде посао како треба или то раде споро, па онда прође и онај који не би могао да прође – указује професор Јовановић, који је и сам био рецензент.

Оно што се такође у пракси дешава, јесте да Комисија за акредитацију одбије да да „зелено светло”, а да се онда факултет или школа жали Националном савету за високо образовање, који потом даје дозволу за рад.

– Затицали смо различите ситуације, нарочито при акредитацији виших школа које су прелазиле у високе – од циглана, фабрика, па до биоскопских сала. Било је свега, и у Београду и у унутрашњости. Међутим, ти случајеви су ипак у мањини, већина се потрудила да кроз процес акредитације свој простор прошири, изнајми нови… Законски минимум су два метра квадратна по студенту и ко то није имао није могао да буде акредитован или је морао да смањи број студената које уписује – каже професор др Вера Вујчић, председница Комисије за акредитацију и проверу квалитета Републике Србије.

На питање да ли је било ситуација да факултети у папирима прикажу једно стање, а да се на терену утврди друго, др Вујчић каже да комисија није премеравала квадрате, јер је била захтевана детаљна документација, али да јесте било случајева да се један исти простор, нарочито у оквиру једног универзитета, приказује као простор за више факултета.

-------------------------------------------

Документа се могу проверити

Републички просветни инспектор Велимир Тмушић рекао је јуче, поводом писања медија у Републици Српској (РС), да велики број функционера има спорне дипломе приватних факултета из Србије, да се свака диплома може проверити.

„Свако ко жели да провери веродостојност и валидност дипломе било које образовне установе у Србији, може да се обрати Министарству просвете, науке и технолошког развоја”, рекао је Тмушић.