Човек мисије

У присној атмосфери разговора о филмској уметности, јуче је уприличено представљање књиге Милутина Чолића "Филмски портрети, од Манакија до Макавејева", а организовале су је две куће дуге традиције – "Просвета", издавач ове књиге, и "Политика", чији је Милутин Чолић био дугогодишњи новинар и филмски критичар. О пријатељу, колеги и својеврсном узору говорили су Дубравка Лакић, Јован Ћирилов, Божидар Зечевић, Томислав Гаврић, затим уредници у "Просвети" Мирјана Милосављевић и Дејан Михаиловић, а др Миленко Мисаиловић који је, због болести био спречен да присуствује овом сусрету, послао је текст свог обраћања. Пуриша Ђорђевић и Крсто Шканата, редитељи о чијем је стваралаштву писао Милутин Чолић, били су јуче у друштву свог "портретисте".

Говорећи о Чолићевом делу које је настало сабирањем критика писаним за лист "Политика" у распону од четрдесет година, и које садрже портрете 31 филмског ствараоца, учесници у разговору сложили су се да је реч о значајном извору за будућу историју нашег филма.  

Дубравка Лакић, коментатор и филмски критичар нашег листа, нагласила је да је ово дванаеста књига Милутина Чолића, жива, препуна детаља и личних утисака, у којој су новинарском умешношћу и језиком филмске уметности оживљени портрети њених јунака. У гесту, речи, мисли и мимици видимо јасно описане ликове Пурише Ђорђевића, Зире Адамовића, Жоржа Скригина или Милтона Манакија, рекла је Дубравка Лакић. Јован Ћирилов указао је на сликовитост и колорит живописног штива Милутина Чолића, као и на његову изванредну акрибију којом су дочарани пионири светског филма. Ћирилов је о Милутину Чолићу говорио као о човеку мисије, у коју између осталог спада и оснивање светски чувеног Феста.

Божидар Зечевић је нагласио да је Милутин Чолић допринео неопходном дигнитету филмске критике, проповедајући гледање филма као читање његове особене азбуке, и да је писање филмске критике учинио видом стваралаштва. Томислав Гаврић је нагласио да је Чолић већ средином 20. века писао сасвим модерну филмску критику која може да буде парадигма данашњим критичарима, а Миленко Мисаиловић је приметио да су Чолићеве критике несумњива уметност. На крају је о свом делу проговорио и сам аутор.

– Портрети у овој књизи нуде особености стваралаштва редитеља, глумаца, камермана, естетичара, теоретичара и критичара. Књигу, дакле, нисам о свима писао у једном времену, те би се можда могло рећи да сам је писао дуже од четири деценије. Осећао сам се обавезним да подсетим на њихова дела, што ће, верујем бити од користи у сагледавању развоја наше националне "живе слике", али и онима који ће после нас вредновати удео те генерације у повести домаћег филмског стваралаштва, рекао је Милутин Чолић.