Не смањује се број илегалних миграната

Суботица – Од почетка године пред Прекршајним судом у Суботици осуђено је 1.579 миграната због покушаја или  илегалног преласка државне границе између Србије и Мађарске. Тај број се свакодневно увећава за десетину осуђених на затворске казне од три до 15 дана. Према речима Љубе Симића, старешине судија за прекршаје, међу онима који су ухваћени у преступу највише је држављана Авганистана и Пакистана. Углавном је реч о  мушкарцима до 30 година старости, док је од овог броја прекршајно кажњених 286 њих било малолетно. Број илегалних миграната сличан је као и прошле године када су осим Пакистанаца и Авганистанаца бежали и држављани Сирије, Алжира, Либије и Ирака.

„Поступак против њих води се на њиховом матерњем језику јер имамо преводиоце за урду, панџапски и фарси језике, тако да они разумеју и знају за шта су кажњени”, каже судија Симић.

С хладним временом се не смањује број илегалних миграната, и готово свакодневно полиција открива покушаје кријумчарења људи преко границе, или од мађарске стране преузима оне који су је прешли, али се ипак нису домогли Европске уније.

Када стигну у Суботицу, углавном се сакривају на депонији и на оближњем гробљу. Весна Прћић, директорка Комуналног предузећа „Погребно”, каже да када их гробар опази то пријављују полицији, да мигранти обично користе њихове чесме за купање, а било је и за посетиоце гробља врло непријатних ситуација.

Судија Симић каже да полиција може да им изда решење да у року од три дана напусте територију због незаконитог боравка, јер немају ниједан докуменат, али управо из тог разлога они не могу да изврше то решење. Да би их осујетили у покушајима илегалног преласка границе, обично их одводе у неки од избегличких центара у Србији. Судија Симић каже да нису имали случај да је неко од миграната током прекршајног поступка затражио азил, али је неколико азиланата ипак покушало да нелегално пређе границу.

Ова ситуација добро је позната Милошу Јанковићу, републичком омбудсману, који за „Политику“ каже да иако им Србија није крајње одредиште, илегални мигранти из афричких и азијских земаља се углавном представљају као „тражиоци азила”. – То им омогућује многа права, између осталог и могућност смештаја и исхране у постојећим центрима у Бањи Ковиљачи и Боговађи. Међутим, у тим прихватилиштима нема довољно места. Тим заштитника грађана је током посете Боговађи затекао велики број породица са бебама и малом децом под ведрим небом, у дворишту Центра јер није било места у објектима. Њима би требало омогућити бар привремени смештај у шаторима, док се прошире капацитети ових избегличких центара, наводи Јанковић.

У посебну угрожену категорију спадају они који се не пријављују као тражиоци азила, а који док чекају да нелегално пређу границу са ЕУ живе и спавају на депонијама, у шумама, на гробљима. Када их полиција ухвати, каже Јанковић, због пребукираности затвора, они спавају на подовима, а посебну бригу представља здравствено и хигијенско стање ових лица, наводи Јанковић.

Иначе, прошле године, само током ванредне ситуације, Црвени крст и град су привремени сместили мигранте у један напуштени ресторан на Палићу где су им обезбедили грејање и храну. Међутим, одмах по окончању ванредног стања, мигранти су наставили да „живе“ на депонији, чекајући да илегално пређу границу.