Звезда и држава

Због непостојећег пенала који је досуђен против ње Црвена звезда позива тужилаштво и полицију да „почну борбу против нерегуларности у српском фудбалу”. Треба ли држава, заиста, да истражује како се примењују фудбалска правила на утакмицама?

Да је фудбал само игра државу, разуме се, не би требало да занима да ли је био пенал или не. Али фудбал је одавно језеро у које утиче и истиче новац. А где су паре...

Сви се, сигурно, сећамо „калчополија” када се италијанска држава заинтересовала за оно што се догађа у фудбалу далеко од очију гледалаца. Па летошња хапшења у Турској из истог разлога... Дакле, Србија не би била прва држава, која би испитала шта се дешава у фудбалу.

С друге стране, био би промашај уколико би та истрага била ограничена на, рецимо, намештање утакмица. Ми, у Србији, не знамо, шта од нашег савеза добијају селектори и репрезентативци, а од клубова тренери и играчи. Знамо шта имају они у иностранству, али код нас је непристојно и да се пита за то. А кад пукне тиква, онда се наслушамо свега и свачега...

Не зна се ни колико се добија за продају играча. Нити на шта одлазе паре од тога. Ни колики би то био прилив у државну касу.

Од државе се очекује да помаже када притисну дугови или друге муке. А ако би она желела да има увид у то на шта се троше паре, онда је то недопустиво мешање, које се, чак, коси с прописима међународних спортских федерација.

Међутим, кад да она (или град, општина) да плац, попуни буџет или пружи неку другу врсту помоћи, онда то никоме не смета.

Захтев Црвене звезде да судије буду оштро кажњене је потпуно оправдан, јер није у питању такозвано слободно судијске уверење (прекршај је био ван казненог простора). Уколико им се нађе олакшавајућа околност, онда би то био лош пример. Сутра би неко могао да призна гол и кад је лопта метар од гола. А један погодак може скупо да кошта клуб. Зато овај случај не треба да се разводњава што се ради подсећањима када је који клуб оштећен, а када је нешто досуђено у његову корист.

Међутим, Звезда непотребно оптерећује оптужницу истичући своју сјајну прошлост и поистовећујући себе са Србијом. Уз највеће уважавање њене титуле европског првака и највећег броја присталица то, ипак, није и не може да буде разлог да према њој држава, савез или било ко има посебан аршин.

На жалост, ми сами је, и појединачно, и као јавност, терамо на то, јер је омаловажавамо ако није прва. Па, Ливерпул је пет пута био првак Европе, а шампион Енглеске последњи пут пре 22 године. Нотингем форест је два пута освајао Куп шампиона, дакле више од Звезде, па га одавно нема у енглеском првенству. Ренџерс у Шкотској сигурно нема мањи значај него Звезда у Србији, али, ето, због банкрота га пребацише у нижеразредну лигу без обзира на све његове заслуге.

Код нас би тако нешто било смак света. И зато су управе, тренери и играчи Звезде, а исто и Партизана, стално под незамисливим теретом да је трагедија ако изгубе. И онда они морају стално да се правдају некоме што нису толико година прваци или не могу да победе у Европи, уместо да се на миру посвете фудбалу.