Немачке тајне службе на провери

Берлин – Колико тесна сме да буде сарадња између полиције и Службе за заштиту уставног поретка и какве податке они смеју притоме да сакупљају?

Тим шкакљивим питањем се управо бави Уставни суд у Карлсруеу, извештава Дојче веле.

Подносилац тужбе је убеђен да постоји обавеза раздвајања делатности, односно строга забрана размене података између полиције и Службе државне безбедности, те да она произлази из члана 87 Основног закона.

Осим тога, подносилац тужбе сматра да је, у случају када не могу бити гарантовани неповредивост стана и тајност телекомуникације, извршена повреда права на информационо самоодређење.

Ако највише немачке судије буду прихватиле ту аргументацију, политика ће имати велики проблем. Антитерористичка база података формирана при Савезном криминалистичком уреду (БКА) ће у том случају постати – безуби тигар. Јер, на основу закона донетог крајем 2006, поред БКА и Службе за заштиту уставног поретка, и покрајински криминалистички уреди смеју да користе централну базу података. То важи и за Војну тајну службу (МАД), Савезну обавештајну службу (БНД) и Царински криминалистички уред.

Приступ поменутој бази података имају овлашћена лица „на задацима у борби против међународног тероризма”, речено је у једном објашњењу немачког министарства унутрашњих послова. Када је у пролеће 2007. тадашњи министар унутрашњих послова Волфганг Шојбле означио почетак рада базе података, њоме је било обухваћено око 13.000, а сада је обухваћено 16.000 лица.

Критичари закона сматрају да је већ и сама дефиниција круга особа које могу да се нађу у бази података претерано широка. Закон каже да се ради о члановима или помоћницима терористичких удружења и особама које им служе за контакте, али и о „лицима која се сумњиче да су чланови или помагачи групације која пружа подршку неком терористичком удружењу”.

Осим тога, могу се чувати и информације о „екстремистима спремним на насиље или особама преко којих одржавају контакте”. Под тим се могу подразумевати и терористи-појединци, али и такозвани проповедници мржње.

Подносилац тужбе сматра да повод за уношење неког имена у базу података о тероризму може бити и нечије опредељење. Он страхује да би у бази могли да се нађу и подаци о особама које немају никакве везе са тероризмом. То значи да би круг грађана који могу да потпадну под одговарајуће критеријуме могао „несагледиво и несразмерно да се прошири”, како је то аргументовао подносилац тужбе.

Са оваквим оптужбама ће у Карлсруеу морати да се суоче многобројни вештаци, међу њима и шефови Службе државне безбедности, обавештајне службе и Савезног криминалистичког уреда, као и стручњаци за заштиту података.

Савезни опуномоћеник за заштиту података Петер Шар је прошле године поднео извештај у коме критички примећује да је праг за уношење у антитерористичку базу података пренизак.

Он сматра да за уношење у ту базу не сме да буде ствар процене Службе државне безбедности, већ „веза са конкретним чином и свесно и намерно пружање подршке тероризму”. Ту се Шар слаже са подносиоцем тужбе.

У саопштењу за новинаре Уставног суда као да су присутне одређене сумње у то да је антитерористичка база података безусловно усклађена са Основним законом. Један од проблема је и то што различити органи власти имају различите задатке, па базом података смеју да се служе под сасвим различитим правним претпоставкама.

Суд је саопштио да треба испитати да ли би обједињавање тих података могло да подрије те одредбе. Главни задатак полиције је да гони почињена кривична дела. А тајна служба попут Службе за заштиту уставног поретка сакупља информације без судског налога, прислушкивањем телефона или надгледањем банковних рачуна или електронске поште.

У Карслруеу би и квалитет података могао да има важну улогу. У Закону о антитерористичкој бази података прави се разлика између „основних података” и „проширених основних података”.

У прву групу спадају име, пол, датум рођења, матерњи језик. У другој су детаљи попут података о телекомуникацији, рачунима у банкама, али и о поседовању оружја или спремности на примену силе.

Пресуда ће бити изречена најраније крајем ове године. Ако подносиоцу тужбе буде дато за право у најважнијим питањима, законодавци ће имати доста посла у својој борби против међународног тероризма. Јер, база података је створена после неуспелих атентата такозваних бомбаша са коферима из 2006. Тада су исламски терористи сакрили експлозив у немачке регионалне возове, али до детонације није дошло због техничке грешке.