Валутни "удар" на џеп

Банке тренутно на све стране нуде кредите. Грађани се питају где да нађу најповољнији, али и страхују да не улете у замку из које би се тешко извукли. Да ли узети зајам за стан "везан" за евре или швајцарске франке и како се обезбедити од "удара" званог валутни ризик а да се кад већ буде касно непријатно не изненаде па да уместо мање рате враћају већу рату...
Они који су подигли стамбени кредит "везан" за швајцарски франак пре годину дана већ су доживели непријатно изненађење јер им се повећала месечна рата због раста камата на "швајцарац" на међународном тржишту.

Тако, рецимо, ко је узео кредит од 30.000 евра индексиран у швајцарским францима и имао рату од 163,05 евра сада отплаћује 171,66 евра. Већа месечна рата за 7,6 евра, односно 12,16 франака, последица је, како објашњава Иван Радојчић, члан Извршног одбора ХВБ банке, померања еурибора и либора у последњих годину дана на међународном тржишту. Либор је повећан са 0,77 на 2,60 одсто, а еурибор са 1,44 на 4,1 одсто годишње. Ово међутим, истиче, није једносмерна "акција". У тој банци, која је прва "пробила лед" на нашем тржишту са кредитима у "швајцарцима", како наводи, камата је била 4,45, да би пала на 4,25, а сада се подигла на 4,75 одсто годишње. Сваком померању је "кумовала" висина еурибора и либора којима се управљају све банке због чега је, каже Радојчић, поскупео извор за кредитирање.

Иако готово све банке у уговоре уносе варијабилну камату онe корисникe кредита који ту клаузулу и примете банкарски службеници најчешће убеђују да им иде у прилог јер се очекује да ће камате у Србији само да падају. Досадашња пракса, међутим, показала је да су код нас банкари брзи када треба да повећавају камате, а успорени када их смањују. Сав ризик се потом сваљује на клијента.

Код кредита индексираних у страним валутама јављају се две врсте ризика - ризик везан за кретање курса саме валуте и ризик кретања камате на такве кредите.

У случају стабилности каматне стопе на швајцарски франак (либор на швајцарски франак) преостао би само валутни ризик који није велики будући да је у случају Швајцарске реч о веома стабилној привреди. Постоји, међутим, вероватноћа пада вредности евра у односу на франак у будућности, што значи да онда морамо да зарадимо више евра како бисмо вратили позајмљену суму швајцарских франака (иницијални износ кредита). Разлоге потенцијалног слабљења вредности европске валуте треба тражити у мекшој буџетској политици и фискалној неусаглашености земаља ЕУ, објашњава др проф. Бранко Живановић и указује на још један вид валутног ризика везаног за кредите индексиране у швајцарским францима, а то је очекивани пад вредности динара према евру.

Са двовалентним валутним ризиком, како наглашава професор Живановић, грађани имају потенцијално двоструки губитак - плате су у динарима, чија вредност реално слаби у односу на евро, а евро потенцијално у односу на швајцарски франак. Приликом исплате кредита, као и отплате ануитета, грађани су често принуђени на више конверзија у спектру купопродајних девизних курсева (швајцарски франак- еври-динари-швајцарски франак), при чему губе услед симултаног пада обе "домаће" обрачунске валуте. На крају, испада да ће грађани морати да зараде више динара да би купили девизе или да се одрекну веће суме уштеђених евра да би исплатили рату у францима. Не треба заборавити да је већина животних трошкова у Србији везана за евро и да би овакво померање курса довело грађане у још тежу ситуацију јер би се реална вредност ионако малих личних доходака још више смањила.

Када је у питању каматни ризик, наведена камата на швајцарски франак показује тенденцију раста и због тога су банке оправдано принуђене да повећају каматне стопе на кредите услед пораста цене сопствених извора. Дискутабилно је, међутим, колико ће либор на швајцарски франак расти на међународном тржишту, али за сада, закључује овај банкарски стручњак, показује такву тенденцију.