Valutni "udar" na džep

Banke trenutno na sve strane nude kredite. Građani se pitaju gde da nađu najpovoljniji, ali i strahuju da ne ulete u zamku iz koje bi se teško izvukli. Da li uzeti zajam za stan "vezan" za evre ili švajcarske franke i kako se obezbediti od "udara" zvanog valutni rizik a da se kad već bude kasno neprijatno ne iznenade pa da umesto manje rate vraćaju veću ratu...
Oni koji su podigli stambeni kredit "vezan" za švajcarski franak pre godinu dana već su doživeli neprijatno iznenađenje jer im se povećala mesečna rata zbog rasta kamata na "švajcarac" na međunarodnom tržištu.

Tako, recimo, ko je uzeo kredit od 30.000 evra indeksiran u švajcarskim francima i imao ratu od 163,05 evra sada otplaćuje 171,66 evra. Veća mesečna rata za 7,6 evra, odnosno 12,16 franaka, posledica je, kako objašnjava Ivan Radojčić, član Izvršnog odbora HVB banke, pomeranja euribora i libora u poslednjih godinu dana na međunarodnom tržištu. Libor je povećan sa 0,77 na 2,60 odsto, a euribor sa 1,44 na 4,1 odsto godišnje. Ovo međutim, ističe, nije jednosmerna "akcija". U toj banci, koja je prva "probila led" na našem tržištu sa kreditima u "švajcarcima", kako navodi, kamata je bila 4,45, da bi pala na 4,25, a sada se podigla na 4,75 odsto godišnje. Svakom pomeranju je "kumovala" visina euribora i libora kojima se upravljaju sve banke zbog čega je, kaže Radojčić, poskupeo izvor za kreditiranje.

Iako gotovo sve banke u ugovore unose varijabilnu kamatu one korisnike kredita koji tu klauzulu i primete bankarski službenici najčešće ubeđuju da im ide u prilog jer se očekuje da će kamate u Srbiji samo da padaju. Dosadašnja praksa, međutim, pokazala je da su kod nas bankari brzi kada treba da povećavaju kamate, a usporeni kada ih smanjuju. Sav rizik se potom svaljuje na klijenta.

Kod kredita indeksiranih u stranim valutama javljaju se dve vrste rizika - rizik vezan za kretanje kursa same valute i rizik kretanja kamate na takve kredite.

U slučaju stabilnosti kamatne stope na švajcarski franak (libor na švajcarski franak) preostao bi samo valutni rizik koji nije veliki budući da je u slučaju Švajcarske reč o veoma stabilnoj privredi. Postoji, međutim, verovatnoća pada vrednosti evra u odnosu na franak u budućnosti, što znači da onda moramo da zaradimo više evra kako bismo vratili pozajmljenu sumu švajcarskih franaka (inicijalni iznos kredita). Razloge potencijalnog slabljenja vrednosti evropske valute treba tražiti u mekšoj budžetskoj politici i fiskalnoj neusaglašenosti zemalja EU, objašnjava dr prof. Branko Živanović i ukazuje na još jedan vid valutnog rizika vezanog za kredite indeksirane u švajcarskim francima, a to je očekivani pad vrednosti dinara prema evru.

Sa dvovalentnim valutnim rizikom, kako naglašava profesor Živanović, građani imaju potencijalno dvostruki gubitak - plate su u dinarima, čija vrednost realno slabi u odnosu na evro, a evro potencijalno u odnosu na švajcarski franak. Prilikom isplate kredita, kao i otplate anuiteta, građani su često prinuđeni na više konverzija u spektru kupoprodajnih deviznih kurseva (švajcarski franak- evri-dinari-švajcarski franak), pri čemu gube usled simultanog pada obe "domaće" obračunske valute. Na kraju, ispada da će građani morati da zarade više dinara da bi kupili devize ili da se odreknu veće sume ušteđenih evra da bi isplatili ratu u francima. Ne treba zaboraviti da je većina životnih troškova u Srbiji vezana za evro i da bi ovakvo pomeranje kursa dovelo građane u još težu situaciju jer bi se realna vrednost ionako malih ličnih dohodaka još više smanjila.

Kada je u pitanju kamatni rizik, navedena kamata na švajcarski franak pokazuje tendenciju rasta i zbog toga su banke opravdano prinuđene da povećaju kamatne stope na kredite usled porasta cene sopstvenih izvora. Diskutabilno je, međutim, koliko će libor na švajcarski franak rasti na međunarodnom tržištu, ali za sada, zaključuje ovaj bankarski stručnjak, pokazuje takvu tendenciju.