Ко посећује галерије

Ко су посетиоци београдских галерија, с ким тамо најрадије одлазе, које су им изложбе омиљене, чиме се одушевљавају питања су којима се бавио Завод за проучавање културног развитка у свом новом истраживању. Референтне установе биле су четири највеће београдске галеријекоје се налазе у најстаријим установама културе: галеријa Факултета ликовних уметности, галеријa Српске академије науке и уметности, Ликовнa галеријa и галеријa „Артгет” у Културном центру Београда.

Највећи део галеријске публике су високообразовани посетиоци, тек нешто преко 17 одсто чине студенти, односно ученици, а најмање их је у старосној групи деце до 17 година и старијих преко 65 година, мада је значајно да и они чине део потенцијалне галеријске публике. Остале стaросне групе су подједнако заступљене. Скоро половина испитаних посетилаца навела је да галерије обилази често, док се само два посто у време испитивања први пут нашло у галерији.

Када је реч о врсти изложби које изазивају највише интересовања више од половине посетилаца определило би се за класичне изложбе: сликарске, вајарске, графичке, а нешто преко 40 одсто њих радије би посетило изложбе фотографија, компјутерске уметности, инсталација. Даме воле да посећују традиционалне изложбе, док мушкарци више уживају у изложбама савремене уметности, у којима се често руши граница између медија.

Наша галеријска публика још увек се опредељује за традиционалан начин обиласка изложбе, при чему у понуђеним садржајима посетиоци углавном уживају самостално. Чак половина посетилаца воли да обилази изложбу уз стручну помоћ аутора или кустоса, док само 9,6 одсто њих користи аудио-визуелна средстава при разгледању изложбе. Пратеће програме уопште не посећује скоро половина њих.

За нове изложбе у београдским галеријама посетиоци најчешће сазнају „у пролазу”, на згради галерије, банерима, билбордима или пак натписима на другим местима у граду, док се путем медија, као што су ТВ, радио, штампа, обавештава нешто мање од трећине посетилаца.

Према речима запослених, овим установама највише недостаје просторна и техничка опремљеност, у чему се слажу са изјавама посетилаца, затим боље маркетиншке и пи-ар активности, те материјална подршка државе и града. Они истичу да је неопходно успостављати партнерства, покретати заједничке пројекта и акције, умрежавати се са другим установама сличног типа, како у земљи тако и у иностранству.