Ko posećuje galerije

Ko su posetioci beogradskih galerija, s kim tamo najradije odlaze, koje su im izložbe omiljene, čime se oduševljavaju pitanja su kojima se bavio Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u svom novom istraživanju. Referentne ustanove bile su četiri najveće beogradske galerijekoje se nalaze u najstarijim ustanovama kulture: galerija Fakulteta likovnih umetnosti, galerija Srpske akademije nauke i umetnosti, Likovna galerija i galerija „Artget” u Kulturnom centru Beograda.

Najveći deo galerijske publike su visokoobrazovani posetioci, tek nešto preko 17 odsto čine studenti, odnosno učenici, a najmanje ih je u starosnoj grupi dece do 17 godina i starijih preko 65 godina, mada je značajno da i oni čine deo potencijalne galerijske publike. Ostale starosne grupe su podjednako zastupljene. Skoro polovina ispitanih posetilaca navela je da galerije obilazi često, dok se samo dva posto u vreme ispitivanja prvi put našlo u galeriji.

Kada je reč o vrsti izložbi koje izazivaju najviše interesovanja više od polovine posetilaca opredelilo bi se za klasične izložbe: slikarske, vajarske, grafičke, a nešto preko 40 odsto njih radije bi posetilo izložbe fotografija, kompjuterske umetnosti, instalacija. Dame vole da posećuju tradicionalne izložbe, dok muškarci više uživaju u izložbama savremene umetnosti, u kojima se često ruši granica između medija.

Naša galerijska publika još uvek se opredeljuje za tradicionalan način obilaska izložbe, pri čemu u ponuđenim sadržajima posetioci uglavnom uživaju samostalno. Čak polovina posetilaca voli da obilazi izložbu uz stručnu pomoć autora ili kustosa, dok samo 9,6 odsto njih koristi audio-vizuelna sredstava pri razgledanju izložbe. Prateće programe uopšte ne posećuje skoro polovina njih.

Za nove izložbe u beogradskim galerijama posetioci najčešće saznaju „u prolazu”, na zgradi galerije, banerima, bilbordima ili pak natpisima na drugim mestima u gradu, dok se putem medija, kao što su TV, radio, štampa, obaveštava nešto manje od trećine posetilaca.

Prema rečima zaposlenih, ovim ustanovama najviše nedostaje prostorna i tehnička opremljenost, u čemu se slažu sa izjavama posetilaca, zatim bolje marketinške i pi-ar aktivnosti, te materijalna podrška države i grada. Oni ističu da je neophodno uspostavljati partnerstva, pokretati zajedničke projekta i akcije, umrežavati se sa drugim ustanovama sličnog tipa, kako u zemlji tako i u inostranstvu.