Последња одбрана огњишта

Лепосавић – На северној страни јужне српске покрајине, у Ибарској долини, на 35 километру од Косовске Митровице, налази се Лепосавић – град са око 6.000 становника. После рата удомио је стотине прогнаних душа са југа Космета и многе бескућнике које је рат у бившим републикама нагнао да овде потраже дом. Примио је и студенте из Србије и Црне Горе који на два факултета и Вишој економској школи похађају наставу по програму Републике Србије.

Град се простире с обе стране магистралног пута Рашка – Косовска Митровица, којим даноноћно тутње натоварени шлепери новопазарских таблица, транспортери НАТО, тенкови с цевима упереним на готовс, демонстрирају силу џипови УН, осматрају пут припадници Косовске полиције.

Сам град је у ово поратно време право мало градилиште. Финансирају се и граде објекти, донацијама владе Србије и парама које стижу из буџета иностраних влада, хуманитарних и невладиних организација. Ничу нове куће са два и више спратова, а није занемарљив ни број новобогаташа који су нове домове пронашли у Београду и градовима централне Србије. Има још овде и колективних центара у којима чемерне дане броје избеглице из Босне и Хрватске, расељени с Косова и Метохије. Примио је Лепосавић Србе, Хрвате, Роме а житељи мултиетничког Лепосавића не деле људе по вери и нацији, или боји коже.

Локалну власт у општини држе коалиција Демократске странке Србије и Српског националног већа, удружења грађана којима је народ Лепосавића својевремено указао поверење.

Ових дана пажњу житеља заокупља поплочавање тротоара дуж улице која води од центра града до Дома здравља и насеља Чукарац. Многи се питају да ли су те паре могле бити уложене у нешто прече, па макар то био и неки од макадамских путева који воде до забитих села из којих народ силази само када мора.

Секретар општине Милан Радосављевић, пак, каже нам да је немачка влада у два наврата наменски дала по 30.000 евра како би се "умиле улице" и осветлио град.

Гради се овде много, махом средствима Координационог центра за Косово и Метохију, али не може се пренебрегнути чињеница да су затајили у финансирању стамбеног објекта надомак дечјег вртића. Још јануара 2003. почела је градња стамбене јединице од 42 стана која би знатно допринела опстанку и останку Срба овде. Вредност радова процењена је на око 60 милиона динара. У прошлој години, тврди Радосављевић, Координациони центар није дао ни "банку", а да би се зграда завршила потребно је само око 300.000 евра.

Гради се ових дана и 1.100 квадрата основне школе "Лепосавић", у центру града, како би у новој школској години ђаци наставу похађали у одговарајућим учионицама и кабинетима, с обзиром на то да сада, како наводи за наш лист Крстивоје Радосављевић, директор школе, ђаци уче у мемљивим подрумима.

Лепосавић је и град младих и студената, који од прошле школске године, усвајањем новог закона а по одобрењу Министарства просвете, на Вишој економској школи студирају по болоњском процесу. Студената овде има са територије Космета (Срба, муслимана, Горанаца) а има их и из Црне Горе, Рашке, Новог Пазара, Сјенице и Тутина.

За студенте који не могу да плате смештај у приватном аранжману, а овде је цена собе, односно стана, од 30 до сто и више евра, саграђен је лане студентски дом који може да прими око 300 академаца.

Прошле године локална власт је "раскрстила" са привременим косметским институцијама у Приштини, после серије учесталих инцидената на територији северног Космета. Тада су се и просветни радници који су примали "плату" из косовског буџета одрекли новца у висини до 200 евра. Ових дана општински одборници размишљају и о отказивању сарадње са Унмиком и Кфором јер оцењују безбедносну ситуацију као веома ризичну.

Како за "Политику" упозорава председник општине Велимир Бојовић, по свој прилици народ ће морати сам да се брани, да се самоорганизује и брани огњишта од најављиваних насртаја албанских екстремиста. Високоризичном, као и увек до сада, Бојовић оцењује деоницу магистралног пута од Косовске Митровице до Лепосавића, где се, на делу који припада лепосавићкој општини, "наслањају" три албанска села.

Народ је овде решен да остане и поред ризика који носи сваки нови дан, а, како нам каже Слободан Брановић, наставник математике, Срби ће се свим средствима борити да одбране Лепосавић и север Косова.

Пијачни дан је и једини када се срећу богати и сиромашни, здрави и болесни, који се тада спусте из села подно Копаоника и Рогозне, а у којима се још само где-где понеки оџак пуши. По подацима Центра за социјални рад, у више од 60 одсто домаћинстава нема млађих људи од 65 година а они млађи спустили су се ту, у град, не би ли како зарадили хлеб. А многи су отишли пут фабрика у Крагујевцу, Краљеву, Смедереву... Неки од њих би сада да се врате, али чекају помоћ државе, односно општине.