Наши студенти у ЦЕРН-у

Група од педесетак студената Природно-математичког и Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, протеклих дана имала је прилику да се из прве руке увери у то како изгледа живот и рад највећих научника данашњице у Европском савету за нуклеарна истраживања (ЦЕРН). У Женеву су отишли захваљујући Јовани Николов, која у ЦЕРН-у ради докторску тезу, а уз подршку Центра за промоцију науке, својих факултета и Универзитета.

Наши студенти су били смештени у једном од хостела у којем одседају и других научници у потрази за „божијом честицом”, унутар огромног комплекса који има око 300 зграда, 3.000 запослених са 600 универзитета широм планете и око 10.000 гостујућих научника. У овом центру који се налази недалеко од Женеве на швајцарско-француској граници ради и тим српских научника у оквиру експеримената АТЛАС и ЦМС.

– Било је импресивно видети толико науке на једном месту. Највећи светски умови су нам држали предавања о ЦЕРН-у, физици протона, великом хадронском сударачу, сишли смо 95 метара под земљу што је реткост, дружили се са тимом научника Србије. Ово је било једно невероватно искуство да се у пракси види све оно што смо учили на факултету – прича студент ФТН Иван Генцел, који на медицинској физици завршава мастер.

Ове студије на основним, мастер и докторским студијама постоје само у Новом Саду (а докторске студије и у другим универзитетским центрима), а Генцел каже да их је од 19 бруцоша, до последње године стигло седморо. На наше питање чиме се бави медицински физичар, као пример наводи рад на магнетној резонанци, а по добијању дипломе покушаће да се запосли у „Каменици”.

– У ЦЕРН-у су нас позвали да се пријавимо за праксу, има доста летњих школа... Реклу су нам да имамо шансе и да овде може да ради ко год то жели, иако је посао јако захтеван. Свакако су нас заинтересовали, ја пре ове посете нисам размишљао у том правцу, али уколико упишем докторске студије, сигурно ће то бити прва врата на која ћу закуцати – каже Генцел.

Бивша ФНР Југославија је иначе, била једна од 12 европских држава које су основале ЦЕРН 29. септембра 1954. године, а Србија је придружени члан од јануара ове године.

У групи студената који су прво обишли у Минхену највећи технолошки музеј на свету, а потом и ЦЕРН, била је и Јулијана Катић, која студира енергетику. На четвртој је години, у индексу су десетке, мада се нађе и која деветка. Она каже да је интересовање било огромно, није било места за све колеге које су се пријавиле, тако да је на крају пресудио просек оцена.

– Ово је била јединствена прилика да видим нешто што иначе не бих могла, а овај одлазак у ЦЕРН је много значио и што се тиче моје струке. Нисам очекивала да је то тако велики простор у којем ради на хиљаде људи. Видели смо и доста наших научника и схватили да све ово није тако недостижно – каже Јулијана, која ће се вероватно пријавити за неки од летњих програма.

Она објашњава да је приметно и да је све више жена у овом традиционално мушком пољу, а да је она имала пуну подршку своје породице у којој већ има неколико инжењера електротехнике.

– Студије нису лаке, учи се и даљу и ноћу, али све може да се стигне када се добро организује. Ја и радим и студирам, имам стипендију и мислим да је то јасан доказ да адекватна мотивација може да привуче младе ка науци – каже ова студенткиња и објашњава да је ово један од најперспективнијих смерова у Србији, јер постоји фирма у Новом Саду која запошљава младе стручњаке и која даје и стипендије.