САМИ СЕБИ КОНТРОЛОРИ

Нормално је да бираче занима да ли је изборна кампања финансирана на законит начин, из којих извора и на шта је новац трошен. У најмању руку због тога што је за кампању непосредно дато четири милиона евра буџетског новца. Задатак провере података о финансирању кампање законодавац је поверио Републичкој изборној комисији, која је одлучила да се тим својим послом бави и мање него што је морала, а свакако много мање него што је могла.

Заправо, РИК никакве провере није ни вршио, већ је законску могућност да поједине послове провере повери овлашћеним ревизорима искористио тако што је двема одабраним службеницама Народне скупштине са звањем овлашћеног ревизора оставио да ураде целокупан посао, а затим њихов извештај усвојио последњег дана рока. Штавише, РИК, тело које чине правници са положеним правосудним испитом, усвајајући извештај о контроли, потврђује и сумњиве правне квалификације појединих уочених неправилности које су дале ревизорке.

Добро је ипак што су на сајту РИК-а објављени њихови налази, па се може судити о томе како је контрола извршена, што овом приликом и чиним:

1. Контрола се није бавила питањем да ли су извештајима учесника на изборима обухваћени сви трошкови који су морали бити наведени, па самим тим ни да ли су приказани сви извори финансирања за те трошкове. Овај пропуст се могао избећи да су ревизорке упоредиле друге документе које су имале на располагању с онима које су им партије доставиле. Странкама се за будућност шаље следеће упутство: што мање прихода и расхода пријавите након кампање, мање ће бити онога што подлеже контроли; усмерите донаторе да непосредно плате ваше расходе, уместо да вам уплате новац на рачун.

2. Нема помена да је контролисана тачност навода о изворима прихода из приватних извора и законитости тих извора. Порука гласи: уколико сте добили буџетски новац за неку другу сврху, а не за финансирање кампање, користите га противно закону за изборне трошкове, али прикажите као да је то новац другог порекла; оправдајте пажљиво сваки динар буџетског новца добијеног за кампању – ако не прикажете друге изворе прихода неће бити проверавано да ли сте их имали и да ли су допуштени.

3. Бесплатне услуге и нетржишни попусти се по Закону морају приказати као прилози, али то није било предмет провере. Стога, ако сте у добрим односима са власником неког медија, штампаром, ауто-превозником или певачем, нипошто не пријављујте да су они нешто урадили за вас испод цене – неће бити проверавано.

4. Када неки трошак кампање остане непокривен, мора се навести коме се дугује и колико, и из чега ће трошак бити подмирен. У контроли се констатује чије напомене нису потпуне, али без осврта на то да једна странка наводи да ће те трошкове подмирити средствима која се уопште не смеју користити за финансирање кампање.

5. Формална исправност извештаја странака је била предмет разматрања. Али како! Констатује се да је непостојање печата свих странака на извештају једне коалиције, а нема помена истог недостатка код друге две листе; каже се да три извештаја нису потписала оба овлашћена лица, али не и да је извештај једне партије двапут потписао исти човек.

6. Контрола се бавила прекорачењем законских лимита. Међутим, у том послу је ревизоркама и РИК-у успело да промакне да су три листе саме пријавиле прекорачење максималне донације једног физичког или правног лица. Посебна прича је прекорачење дозвољених расхода кампање. Између седница РИК-а од 18. и 19. маја, из извештаја ревизорки нестаје једна од две равноправне опције, у зависности од тумачења које се прихвати – она према којој је лимит прекорачило 19 од 20 изборних листа. РИК усваја другу опцију, према којој је лимит прекорачила само једна од 20 листа. Усвојена опција почива на логици да се лимит потрошње која настаје до дана одржавања избора одређује на основу будуће неизвесне околности – успеха на изборима и количине новца која се по том основу након избора добије из буџета, чиме се крше и равноправност странака и правна сигурност.

7. Ревизорке су, и ту им ваља веровати на реч пошто је закључак донет на основу документације која није јавно доступна, утврдиле и десетак грешака које се односе на неусаглашеност података из извештаја подносилаца изборних листа са њиховом књиговодственом документацијом на основу које су извештаји сачињени. Иако ови облици кршења правила нису можда најважнији, и они су значајан показатељ да су се странке недовољно припремиле за испуњење обавеза у вези са евидентирањем финансирања кампање и извештавањем.

8. На више места ревизорке и РИК констатују "неправилности", али неосновано закључују да те грешке нису санкционисане законом. На пример, иако закон налаже да се достави комплетан извештај о приходима и расходима, а садржина тог извештаја је прецизно утврђена правилником, амнестирају се повреде закона које се огледају у изостављању неког од битних елемената извештаја који су прописани правилником или у неприказивању неких трошкова кампање.

Шта ће бити даље?

Крајње је неизвесно да ли ће иједан прекршај у финансирању кампање бити санкционисан. Законско право да покрену прекршајни поступак имају РИК, јавни тужилац и свако ко се осећа оштећеним, у року од годину дана од учињеног прекршаја. Прекршајни органи могу да изрекну новчане казне (до милион динара за странку). Након тога може да уследи и тежа казна: скупштински одбор за финансије, може да донесе одлуку о губитку права странке на средства из јавних извора у наредној години. У том случају, део буџета за 2008. – од републичког до општинских – могао би да буде утрошен за друге намене, а не подељен странкама које имају посланике и одборнике. Могућност је засад теоретска: РИК, орган сачињен по страначком кључу, треба да покрене поступке против странака; јавно тужилаштво и органи за прекршаје, који нису имуни на притиске власти и странака, треба да поступе у складу са својим надлежностима; на крају, страначки представници у Одбору за финансије треба да буду спремни да странкама, захваљујући којима у Одбору седе, ускрате значајне изворе прихода.

Као што се може видети, спроведена контрола није дала грађанима разумно уверење о веродостојности страначких извештаја. Зато што јавност не зна све чињенице, јача неповерење у политичке странке – актере којима чак и Устав обезбеђује кључну улогу у креирању политике земље. Још је лошије то што држава поново показује како није кадра да контролише поштовање сопственог антикорупцијског прописа.

Програмски директор "Транспарентност – Србија"