SAMI SEBI KONTROLORI

Normalno je da birače zanima da li je izborna kampanja finansirana na zakonit način, iz kojih izvora i na šta je novac trošen. U najmanju ruku zbog toga što je za kampanju neposredno dato četiri miliona evra budžetskog novca. Zadatak provere podataka o finansiranju kampanje zakonodavac je poverio Republičkoj izbornoj komisiji, koja je odlučila da se tim svojim poslom bavi i manje nego što je morala, a svakako mnogo manje nego što je mogla.

Zapravo, RIK nikakve provere nije ni vršio, već je zakonsku mogućnost da pojedine poslove provere poveri ovlašćenim revizorima iskoristio tako što je dvema odabranim službenicama Narodne skupštine sa zvanjem ovlašćenog revizora ostavio da urade celokupan posao, a zatim njihov izveštaj usvojio poslednjeg dana roka. Štaviše, RIK, telo koje čine pravnici sa položenim pravosudnim ispitom, usvajajući izveštaj o kontroli, potvrđuje i sumnjive pravne kvalifikacije pojedinih uočenih nepravilnosti koje su dale revizorke.

Dobro je ipak što su na sajtu RIK-a objavljeni njihovi nalazi, pa se može suditi o tome kako je kontrola izvršena, što ovom prilikom i činim:

1. Kontrola se nije bavila pitanjem da li su izveštajima učesnika na izborima obuhvaćeni svi troškovi koji su morali biti navedeni, pa samim tim ni da li su prikazani svi izvori finansiranja za te troškove. Ovaj propust se mogao izbeći da su revizorke uporedile druge dokumente koje su imale na raspolaganju s onima koje su im partije dostavile. Strankama se za budućnost šalje sledeće uputstvo: što manje prihoda i rashoda prijavite nakon kampanje, manje će biti onoga što podleže kontroli; usmerite donatore da neposredno plate vaše rashode, umesto da vam uplate novac na račun.

2. Nema pomena da je kontrolisana tačnost navoda o izvorima prihoda iz privatnih izvora i zakonitosti tih izvora. Poruka glasi: ukoliko ste dobili budžetski novac za neku drugu svrhu, a ne za finansiranje kampanje, koristite ga protivno zakonu za izborne troškove, ali prikažite kao da je to novac drugog porekla; opravdajte pažljivo svaki dinar budžetskog novca dobijenog za kampanju – ako ne prikažete druge izvore prihoda neće biti proveravano da li ste ih imali i da li su dopušteni.

3. Besplatne usluge i netržišni popusti se po Zakonu moraju prikazati kao prilozi, ali to nije bilo predmet provere. Stoga, ako ste u dobrim odnosima sa vlasnikom nekog medija, štamparom, auto-prevoznikom ili pevačem, nipošto ne prijavljujte da su oni nešto uradili za vas ispod cene – neće biti proveravano.

4. Kada neki trošak kampanje ostane nepokriven, mora se navesti kome se duguje i koliko, i iz čega će trošak biti podmiren. U kontroli se konstatuje čije napomene nisu potpune, ali bez osvrta na to da jedna stranka navodi da će te troškove podmiriti sredstvima koja se uopšte ne smeju koristiti za finansiranje kampanje.

5. Formalna ispravnost izveštaja stranaka je bila predmet razmatranja. Ali kako! Konstatuje se da je nepostojanje pečata svih stranaka na izveštaju jedne koalicije, a nema pomena istog nedostatka kod druge dve liste; kaže se da tri izveštaja nisu potpisala oba ovlašćena lica, ali ne i da je izveštaj jedne partije dvaput potpisao isti čovek.

6. Kontrola se bavila prekoračenjem zakonskih limita. Međutim, u tom poslu je revizorkama i RIK-u uspelo da promakne da su tri liste same prijavile prekoračenje maksimalne donacije jednog fizičkog ili pravnog lica. Posebna priča je prekoračenje dozvoljenih rashoda kampanje. Između sednica RIK-a od 18. i 19. maja, iz izveštaja revizorki nestaje jedna od dve ravnopravne opcije, u zavisnosti od tumačenja koje se prihvati – ona prema kojoj je limit prekoračilo 19 od 20 izbornih lista. RIK usvaja drugu opciju, prema kojoj je limit prekoračila samo jedna od 20 lista. Usvojena opcija počiva na logici da se limit potrošnje koja nastaje do dana održavanja izbora određuje na osnovu buduće neizvesne okolnosti – uspeha na izborima i količine novca koja se po tom osnovu nakon izbora dobije iz budžeta, čime se krše i ravnopravnost stranaka i pravna sigurnost.

7. Revizorke su, i tu im valja verovati na reč pošto je zaključak donet na osnovu dokumentacije koja nije javno dostupna, utvrdile i desetak grešaka koje se odnose na neusaglašenost podataka iz izveštaja podnosilaca izbornih lista sa njihovom knjigovodstvenom dokumentacijom na osnovu koje su izveštaji sačinjeni. Iako ovi oblici kršenja pravila nisu možda najvažniji, i oni su značajan pokazatelj da su se stranke nedovoljno pripremile za ispunjenje obaveza u vezi sa evidentiranjem finansiranja kampanje i izveštavanjem.

8. Na više mesta revizorke i RIK konstatuju "nepravilnosti", ali neosnovano zaključuju da te greške nisu sankcionisane zakonom. Na primer, iako zakon nalaže da se dostavi kompletan izveštaj o prihodima i rashodima, a sadržina tog izveštaja je precizno utvrđena pravilnikom, amnestiraju se povrede zakona koje se ogledaju u izostavljanju nekog od bitnih elemenata izveštaja koji su propisani pravilnikom ili u neprikazivanju nekih troškova kampanje.

Šta će biti dalje?

Krajnje je neizvesno da li će ijedan prekršaj u finansiranju kampanje biti sankcionisan. Zakonsko pravo da pokrenu prekršajni postupak imaju RIK, javni tužilac i svako ko se oseća oštećenim, u roku od godinu dana od učinjenog prekršaja. Prekršajni organi mogu da izreknu novčane kazne (do milion dinara za stranku). Nakon toga može da usledi i teža kazna: skupštinski odbor za finansije, može da donese odluku o gubitku prava stranke na sredstva iz javnih izvora u narednoj godini. U tom slučaju, deo budžeta za 2008. – od republičkog do opštinskih – mogao bi da bude utrošen za druge namene, a ne podeljen strankama koje imaju poslanike i odbornike. Mogućnost je zasad teoretska: RIK, organ sačinjen po stranačkom ključu, treba da pokrene postupke protiv stranaka; javno tužilaštvo i organi za prekršaje, koji nisu imuni na pritiske vlasti i stranaka, treba da postupe u skladu sa svojim nadležnostima; na kraju, stranački predstavnici u Odboru za finansije treba da budu spremni da strankama, zahvaljujući kojima u Odboru sede, uskrate značajne izvore prihoda.

Kao što se može videti, sprovedena kontrola nije dala građanima razumno uverenje o verodostojnosti stranačkih izveštaja. Zato što javnost ne zna sve činjenice, jača nepoverenje u političke stranke – aktere kojima čak i Ustav obezbeđuje ključnu ulogu u kreiranju politike zemlje. Još je lošije to što država ponovo pokazuje kako nije kadra da kontroliše poštovanje sopstvenog antikorupcijskog propisa.

Programski direktor "Transparentnost – Srbija"