К'о од мајке рођени

Рим - Само пре који дан у Братислави са Бојаном Вулетићем представио је „Практичан водич...”, али и француски филм „Сексуална хроника једне данашње породице”, а пре два дана у Риму, заједно са италијанском дивом Изабелом Ферари, америчко–европски глумац Жан–Марк Бар, некадашњи српски зет, присуствовао је светској премијери италијанског филма „И они позивају лето” Паола Франкија у главном такмичарском програму 7. Међународног фестивала

Како је Италија католичка земља, још увек веома конзервативна по питању експлицитних сексуалних сцена у италијанким филмовима, Франкијево дело о сексуалној опсесији, али и о узвишеној љубави једног брачног пара, изазвао је жагор међу гледаоцима, а међу италијанским филмским новинарима чак и бучне повике негодовања, који нису потресли редитеља, а још мање Жан–Марк Бара, који је многе од својих 63 улоге остварио управо у веома провокативним филмовима.

Је ли могуће волети жену толико много да то мушкарца спутава да са њом има секс, као што је то случај са Вашим ликом Дина?

Могуће је. И ја сам прошао слично искуство кроз које пролази мој филмски лик. У Америци сам одрастао у католичко–војном окружењу, спутан и лимитиран васпитањем и тек сам по доласку у Париз почео да откривам све табуе и своју сексуалност. У Паризу сам се толико заљубио да сам идеализовао своју девојку, што ме је дуго блокирало да са њом водим љубав. У овом филму лик Дина има остварену богату и разноврсну сексуалност, али доноси одлуку да са својом идеалном, вољеном женом не води љубав. Не жели да сруши идеал.

Није ли проблем и у томе што Дино и Ана живе у белом, готово потпуно стерилном стану, у простору који делује хладно и непривлачно за вођење љубави?

Хм. Сада би вам редитељ Паоло Франки сигурно рекао да та бела боја није хладна него пастелна, да симболише чистоту узвишене љубави и да је у контрапункту са свим оним што се догађа у паралелном животу Дина.

У паралелном животу пуног „прљавог секса”, међу проституткама и свингерима, где анастезиолог Дино празни све своје опсесије?

Он као анастезиолог људима олакшава бол и телесну патњу, али није у стању да олакша сопствену бол. Јасно је да је он психички опсесивна особа и да је свестан своје болести. Због тога се у брачној постељи и држи подаље од своје вољене жене. Та његова унутрашња раздирућа бол, та свесност да уништава и себе и своју љубав, довешће га до несрећног краја.

У „И они позивају лето” видимо вас ко од мајке рођеног, филм који сте „Сексуална хроника једне данашње породице” пун експлицитних сцена, опасно по Вашу будућу глумачку каријеру?

Имам 52 године и са мојом каријером је готово!

Претерујете.

Не претерујем. Нисам амерички мејнстрим глумац и касно је да то евентуално сада постанем. Ја сам увек више припадао европској филмској сцени, ту су моји најјачи глумачки корени. У Француској сам заједно са својим партнером основао малу продуцентску кућу и већ смо продуцирали осми филм. Што се моје глумачке голотиње тиче и филмова који се дотичу и сексуалних фантазија и људске сексуалности, могу да кажем да са тим немам проблем. Све то има оправдања у чињеници да у свету суровог капитализма, у ери интернета, човек губи све своје слободе. Једино је још слободно његово тело с акојим има право да чини шта му је воља.

„Слободног тела” видећемо вас поново у новом филму Ларса фон Трира?

Да, у „Нимфоманки”, у моћном и поново веома провокативном Ларсовом филму. Провокативнијем од „Антихриста”! Управо смо завршили снимање, а глумачка екипа је сјајна: Шарлота Гејнзбур, Стелан Скарскад, Виљем Дафо, Стејси Мартин, Шија Лебеф, Џејми Бел, Кристијан Слејтер, Ума Турман, Кони Нилсен...

Чини се – биће Кана упркос свему?

И мени се чини. Сувише је овај филм велики залогај да би га Кан олако пропустио, иако је тамо Ларс фон Трир проглашен пероном нон грата. Испало је све тако безвезно. Кан третира ауторе као председнике држава и занет таквим вишегодишњим третманом Ларс се мало занео, шалећи се на начин који није примерен скупу којег чине интернационални новинари. Међутим, много горе од његове изговорене глупости је начин на који су реаговали Французи и све оно што је потом уследило, укључујући и испитивање од стране данске полиције.

Видећемо Вас ускоро и у лику америчког књижевника, луталице и предводника бунтовне бит-генерације?

Да, играм Џека Керуака у америчком независном филму „Биг Сур” Мајкла Полиша, названом према истоименим калифорнијским шумама, у којима је овај писац провео извесно време у колиби. Моја физичка трансформација у овом филму је невероватна!  Имам чак веома бујну косу и заиста личим на Керуака. У филму играју Стана Катић коју знате као детективку Кејт Бекет у серијалу „Кастл”,  Кејт Босворт, Џош Лукас. Очекује се да ће овај филм бити приказан почетком године на Санденсу, а можда после и у Берлину.

Добар ујак из Амерке

Недостаје ли Вам помало Београд?

Недостаје, али сам у контакту са Ирином и Гораном који је диван отац малом Ђорђу, какав ја са својим начином живота са своје две путне торбе, никада не бих могао да будем. Ја нисам материјал за доброг супруга, али сада бар могу да будем веома добар ујак из Америке. Боже, како волим ту породицу и каква дивна сећања имам! Рецимо, на Нову годину проведену у Ариљу са Столетом (Стојаном Дечермићем), Миром (Мирјаном Радошевић), Ирином (Дечермић, бившом супругом), после које сам Мирин „југо” мора да возим до Београда! Ха, ха!