Подршка са задршком

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Председник Барак Обама је на правом месту са становишта дугорочних америчких интереса – у Азији – али у погрешно време. Уместо протоколарних и политичких сусрета у Тајланду, Камбоџи и Мјанмару, многи и у Америци мисле да му је ових дана пре место у „ратној соби” Беле куће, да би директно управљано најновијом ерупцијом „мајке свих криза”, израелско-палестинског сукоба.

Али, иако је најновија рунда ракетне размене између израелске армије и палестинског Хамаса (који је на америчкој листи терористичких организација) почела пре његове азијске турнеје (три земље за четири дана), опција одлагања није разматрана. Азија као прво инострано одредиште после реизбора није случајно одабрана, њен смисао је дипломатска порука да је тај део света стожер америчке политике и америчких интереса, али и окретање будућности после више од деценије преокупираности Ираком и Авганистаном.

Међутим, Азија, где данас одлази 25 одсто америчког извоза и одакле долази 35 одсто увоза (и где ће се следећих година остваривати 50 одсто раста светске економије), не може да буде раздвојена од Блиског истока, јер главнина њених енергената потиче из тог запаљивог региона.

У првој изјави датој у недељу, Обама је подржао израелско право да се брани: „Нема те земље на планети која би толерисала ракетни пљусак који стиже изван њених граница”, рекао је. Али ту подршку је пратила и задршка: он је против уласка израелских трупа на територију Газе, не само због тога што би то изазвало много жртава на обе стране.„Ако би дошло до даље ескалације ситуације у Гази, изгледи за повратак на било какав колосек који би водио ка решењу на принципу две државе били би одложени за далеку будућност.”

Обама је додуше пропустио да напомене да је мировни процес већ дуго у коми, за шта је у његовом окружењу окривљивана и непопустљивост главног блискоисточног савезника и стране у спору, Израела. Иако на иностраној турнеји, он је међутим покушао да искористи свој ауторитет код лидера Египта и Турске, не би ли они убедили вође Хамаса да одустану од своје ракетне офанзиве која је била окидач за израелско по снази асиметрично узвраћање.

Функционери из Беле куће су медијима саопштили да Израел није тражио помоћ, али је истакнуто да су САД помогле изградњу његове противракетне одбране, такозване гвоздене куполе, система за пресретање долазећих ракета.