Вапај за бољим животом

Међу 16 документарних филмова у домаћем такмичарском програму 54. Београдског фестивала краткометражног и документарног филма, приказан је осамнаестоминутни филм "Е, моја Шар-планино" Радомира Грујића.
У овом делу новинар и документариста Грујић слика живот једине три преостале старице у селу Богушевци, недалеко од Призрена, на обронцима Шар-планине. До последњег рата у овом селу је живело на стотине Срба, а данас су тамо само три старице које обилазе замандаљене капије, зарасла дворишта и редовно саме ударају у црквено звоно.
Филм "Е, моја Шар-планино" је документарац са социјалним и политичким контекстом, али и филм о самоћи и усамљености.

– Три старице из Богушеваца једва чекају да им неко дође и да са њима поприча. Оне саме ударају у црквено звоно и то је њихов вапај за бољим животом. У филму се јасно види, у сцени на гробљу, да је тамо данас више људи под земљом, него над земљом – тврди Грујић, који се професионалним новинарством бави од 1981. године када је почео у Телевизији Приштина. Од 2001. године ради у Телевизији Нови Сад и снима документарне филмове. Пре четири године за филм "Приче расељеника" освојио је Повељу на београдском "кратком метру", а за филм "Кућа отворених врата" ове године је награђен Гран пријем на Међународном фестивалу у Украјини.

– Тема сличних овој коју сам приказао у филму, на Косову и Метохији, нажалост, има много и жао ми је што се не бележе довољно. На Косову данас нема много цркава, остала су само црквишта – опомиње Грујић и додаје да треба бележити слике постојања манастира и цркава на Косову и Метохији. Он истиче да је потребно време да се савладају емоције после оваквих призора, разговора и снимања и подвлачи да камере управо сада треба да буду присутне на Косову и Метохији и да забележе што више призора, јер је ово можда последња прилика.

– Песници су писали и пишу песме о Косову, а политичари пред сваке изборе имају поеме о Косову. Народ на Косову грца и живи тешко. Они живе од земље, али не могу да изађу из својих дворишта и да дођу до њива које обрађују. Они данас живе од социјалне помоћи Владе Србије и Координационог центра или стране помоћи – указује Грујић, чији су документарни филмови постављени и на сајту Владе Републике Србије.

Гост овогодишњег фестивала је и Ејас Боерс, редитељ филма "Усамљени војник", врло занимљиве аутобиографске приче о израелском војнику који је изгубио оружје које је задужио.

– "Усамљени војник" је истинита прича из мог живота. Док сам био у израелској армији изгубио сам пушку за шта се добија затворска казна од седам година. Имао сам избор или да одем у затвор, или да пронађем пушку. Полиција ми је помогла у проналажењу оружја, а најзаслужнији за то је био полицајац Арапин који је помогао израелском војнику – објаснио је у јучерашњем сусрету са новинарима редитељ Боерс, чији се филм приказује у програму "Антиратни филм".