Ни комунисти ни капиталисти

Од нашег специјалног извештача

Осло - „Живимо у осетљивом и отвореном друштву какво ми Норвежани хоћемо и желимо да задржимо”. Јохан Фредриксен, главни полицајац Осла, ослања се на социолошко тумачење норвешког модела друштва кад говори о безбедносним изазовима са којим ће за две недеље бити суочена норвешка престоница.

Долазак на доделу Нобелове награде за мир, потврдила је Ангела Меркел, Дејвиду Камерону није до церемонија у овом тренутку кад се залаже за буџетску штедњу, па не долази. У Осло стиже бар још десетак највиших гостију из бриселске номенклатуре. Они ће као и Меркелова одсести у старом добром Хотелу Гранд , у центру невеликог града, близу парламента и краљеве палате. Остали ће вероватно узети неки смештај у главној Карл Јоханс гата или једној од попречних уличица. Не зна се још ко ће од шефова 27 држава лауреате доћи.  Свакако, додаје Фредриксен, „даћемо све од себе” у акцији ће бити мере безбедности какве се примењују приликом посета највиших званичника из света.„Али не можемо да пружимо гаранцију да ће гости бити сто одсто безбедни”.

Главном полицајцу не пада, чини се, на памет да тог празничног дана, заблиндира „отворено друштво за које се нација определила”. И после Брејвиковог  масакра, само два или три највиша функционера у влади имају своје лично обезбеђење, а ниједан ауто ни возач није резервисан ни за једног министра. 

Карл Јоханс гата је пешачка улица, не већа, па ни блиставија од наше Кнез Михајлове. Ту, недалеко од главне џаде, је и Нупи , Норвешки институте за међународне односе , престижна организација која истражује и анализира односе између глобалних сила, безбедносну и развојну политику. Нема бољег места за оне који би да боље разумеју норвешки модел, или парадокс како и сами Норвежани називају своју „капиталистичку државу социјалног благостања”.

Чека нас Ивер Нојман, политиколог и антрополог , шеф истраживачког одсека у Нупију,  који је од недавно и професор у угледној Лондонској школи за економију. Овај врсни аналитичар норвешког  европског, руског  идентитета,један је од малобројних који сматра да је одлука Норвежана да не улазе у стално чланство у ЕУ, погрешна. Око осамдесет одсто нације, према новијим испитивањима не жели да Норвешка уђе у ЕУ, и зато је у сада владајућој коалицији постигнут договор да се ово питање до даљњег не отвара.

Занимљиво је опет што баш у таквом тренутку норвешки Нобелов комитет за мир проглашава ЕУ Нобеловим лауреатом . То ће осим мука којима је изложен шеф полиције Фредриксен, изазвати и нову дебату што ће одлично послужити свим партијама  у предизборној кампањи.

Нојман каже да Норвежани , слично као Русија или Турска, о Европи говоре као да је она „негде другде” или „неко други”.„Имамо ту специјалну амбивалентност према Европи. Пошто сте из Србије свакако ћете знати о чему говорим.”

Да ли је то самозадовољство , неповерење према другима, жеља да се задржи изоловано битисање без претераног повезивања са светом? Нојман се и сам пита зашто Норвежани ретко одлазе на дуже усавршавање ван своје земље и зашто се само људи који су нордијско држављанство стекли тек у првој генерацији, одлучују на стипендисано школовање у другим земљама.

Са друге стране солидарност је идеја водиља норвешког радничког покрета и Радничке партије која доминира овдашњом политичком сценом. Нојман то објашњава специфичним путем социајал демократије.

„Уместо да као покрет иде ка комунизму, социјал демократија је градила неку врсту солидарног интернационализма. Уз то постоји такође нешто што би могло да се зове Норвешки начин, акценат друштва је увек на развоју.„

Уз то ту је и мисионарска хришћанска традиција усмерена на то да се сиромаштво и глад у свету ублаже.

Норвежани важе за изузетно поуздане људе, па су и у време Хладног рата већ играли значајну улогу посредника у међународним конфликтима. Данас , када је Хладни рат окончан, она има и воље и материјалних могућности да посредује и у унутрашњим конфликтима.

Престиж мировног посредништва, Норвешка је решена да задржи и десетог децембра када се буде додељивала награда подељеној европској заједници. Ко зна , можда ће се иза кулиса главног догађаја у неком фоајеу, или бару, састати тајно зараћене струје ЕУ. Све је у Ослу отворено за децембарски дијалог.