Изазови Не/Видљивог града

У културном центру Београда вечерас у 20 сати премијерно ће бити приказан филм о пројекту ,,Не/Видљиви град”, чији је живот под окриљем Дах театра започео у Београду 2005. године. Проширен потом и на друге градове у Србији, пројекат се прелио и преко наших граница у оквиру програма Европске уније ,,Култура 2007–2013”, пошто је ова позоришна и друштвена акција Дах театра препозната као вредност чији је естетски, комуникацијски, активистички и театарски квалитети издижу изнад локалних оквира и препоручују као важну тачку на европској друштвеној и културној мапи.

Тако се догодило да Дах театар буде прва организација из Србије која је постала носилац неког пројекта у оквиру програма ,,Култура 2007–2013”, за шта је добила и половину потребних средства, нешто више од 150.000 евра.

,,Када се то догодило, почеле су да се нижу донације и с разних других страна, јавиле су се велике и мале фирме и институције, интересовање су показали многи, што је и омогућило да овај захтевни, тешки, изазовни и леп пројекат изведемо до краја”, каже нам Маја Вујовић, директорка пројекта, уметница без које Дах театар од оснивања 1991. године не би био оно што јесте, нити би оставио препознатљиви печат у овдашњем друштвеном и културном амбијенту, упркос суочавања с многим изазовима и проблемима.

Слојевитост пројекта ,,Не/Видљиви град”, његова окренутост јавном преиспитивању и укрштању културних, социјалних и етничких нивоа у прошлости, реафирмисање идеје толеранције, међусобног уважавања, преплитања и суживота различитих етничких и социјалних традиција, с посебним нагласком на афирмацију мањинских заједница, уистину је била велики изазов.

,,Београд, као и сваки други град код нас или у Европи”, каже Маја Вујовић, ,,приказује нам се у свом видљивом, данашњем слоју, али смо ми овим пројектом хтели да покажемо како испод тог видљивог, постоји и онај мање видљив, или невидљив слој Београда – наслеђе наших претходника и онога што су они за собом оставили.

У стварању тог наслеђа учествовали су и Илири, Келти, Турци, Аустроугари,  сефардски Јевреји, Цинцари, Грци, будисти из Калмикије, а не само Словени и Срби. Све је то уткано у наше индивидуални и колективно знање, због чега смо овим пројектом хтели да покажемо да смо као Срби тога свесни. Као мала позоришна трупа Дах театар је настојао овим пројектом да то искуство реафирмише и да провери колико су слична искуства присутна и у другим земљама.”

,,Показало се”, каже маја Вујовић, ,,упркос свим различитостима, да су та искуства врло слична, да нас такве различитости повезују, да овим пројектом спајамо мало и велико, институционално и неинституционално, да спајамо север и југ Европе на један изразито друштвено ангажован, племенити начин. Без обзира на то у којом смо земљи наступали, људи су реаговали на истоветан начин, наше залагање за етничку, расну и религијску толеранцију, за мултиетничку комуникацију и одбрану права мањинских заједница, прихватали су пуним срцем. Изводећи овај пројекат, где год да смо наступали, са задовољством смо се уверили да он усправља у достојанству посматрача, да долази до срца гледалаца и да их истина коју износимо разгаљује. Било је тако у Србији, Македонији, Великој Британији и Данској”.

Сведочанство о томе је и филм који ће вечерас бити премијерно приказан у Културном центру Београда. ,,Наше представе, извођене у аутобусима, показале су да многе предрасуде носимо у себи, да према себи самим имамо много више предрасуда него што их према нама имају други. Уверили смо се да проблеми с којима се суочавамо код нас, постоје и у другим земљама, без обзира на то што су Велика Британија и Данска уређена друштва. Показало се да је Европа и у том погледу заиста наша друга кућа, потврђена је важност активног друштвеног залагања за толеранцију, суживот, мултиетничку сарадњу и одбрану мањинских права”, каже Маја Вујовић о искуству стеченом у раду на овом пројекту.

--------------------------------------------------------------

Траг у аутобусу 26

Извођење пројекта ,,Не/Видљиви град” започето је у Београду 2005. године у аутобусима на линији број 26 у које су чланови Дах театра улазили обучени у одеће припадника различитих националности које су оставиле и данас остављају свој траг у животу града. Указивањем на мултиетничку структуру и богатство различитих етничких култура, указивање на видљиво и откривањем оног невидљивог на аутобуским трасама, указивањем на заједничко наслеђе, потребу толеранције и суживота, на маргинализоване социјалне и културне групе, перформери Дах театра остварују живу комуникацију с публиком, прилагођавајући свој наступ локалним срединама у којима наступају. Тако је од 2005. до данас било у Србији, у Великој Британији, Данској и Македонији.

Екипу Дах театра у овом пројекту чине Маја Вујовић, директорка пројекта и глумица, Дијана Милошевић, уметнички директор и редитељ, глумице Сања Крсмановић Тасић и Ивана Милеуснић Поповић и глумац Југослав Хаџић.