Детелина расте у пабу

Лепо су то Ирци смислили па урадили. Просто да нико не поверује како је лако изаћи из сиротињских гаћа. Ко је заборавио, Џојсова земља киша и магле, пуна мистериозних прича, била је место из кога се бежи у бели свет. Била је црквени миш Европе, а онда је за двадесет година успела да направи економско чудо а сачува душу!? (Гле, зар то није чудо над чудима.)
Фондове Европске уније су тако успешно оплодили да је данас Ирска највећи светски извозник софтвера и фолклора (келтско клот-фркет коло); скоро да нема незапослених, на 10 одсто становништва попела се увезена радна снага из Кине и Јужне Африке; од четири милиона Ираца 900.000 студира.

Нација се видно подмладила – 41,2 одсто има мање од 25 година, број пушача се смањио за трећину у односу на прошлу деценију.

И још на све те здраворазумске успехе, нису пропустили ниједну прилику за добар провод. Ваљда због вечито тмурног неба над главом и 200 кишних дана када лије из црних облака, и ваљда због атлантског ветра и температуре која се ретко попне изнад 15 Целзијусових, тек – Ирци не воле тишину. Обожавају да се друже, што трезни, што пијани. Светски су рекордери у слању СМС порука и одласку у биоскоп, сигурно и у престварном схватању измишљеног. У њиховој свести измешане су прича и реалност. На пабу "Davy Burnes" укуцана је табла "Леополд Блум је био овде". Гостима се препоручује да наруче исто оно што је у роману "Уликс" јео Џојсов лик – сендвич с горгонзолом и чашу бургундца! (Ех, како дивно залуђен народ.)

"Канаринац се цени по певању, а човек по причи", пише изнад шанка новинарског "Palace" паба. А исто то би се могло рећи и за сам паб. Прави паб се никада не кречи, цени се по томе колико слојева дима је нахватано на таваници, инвентар се не мења јер би се тиме укинула прича паба, његова душа.

У пабу се прича и пије "гинис" пиво (4,5 евра чаша). Код правог "гиниса" детелина-schamrock је боје слоноваче и остаје на дну кригле кад се испије сва текућина боје ебоновине. Уз "гинис" се галами, једе ростбиф и домаћи сенф (за доручак иде уз остриге). Пију га подједнако и жене, које игноришу пивско салце носећи кратке сукњице и мајице с дугачким рукавима и дубоким деколтеом на грудима и леђима. Макар напољу падала ледена киша. Кладе се даљински на коње, навијају (без туча) начичкани пред телевизором, гледају да што ређе излазе из паба и да га не мењају. Уживају и у свом цинизму, непоштовању титула, задиркивању, погледу право у очи, у репутацији Даблина као најпијанијег града на свету и не љуте се кад чују пословицу: "Ирца не треба разумети, само му треба наздравити".