Кинези стижу у Солун

Србија је на почетку 21. века, исто као и на почетку прошлог, земља без мора, врло заинтересована за најближи, најбржи и најефикаснији прилаз пучини.
Које је море у нашем суседству најдоступније данас српском извозу?
"Политика" почиње да трага за одговором, уочавајући овом приликом да изградња нове саобраћајне мреже на северу Грчке последњих година и прилив нове генерације инвеститора у тај регион мењају профил путног Коридора 10 и српском извозу нуде пословну прилику…

Свечаност на железничкој станици у Солуну ове зиме била је скромна: пуштање у рад модернизоване пруге до планинске вароши Козани, која четири године није функционисала због слабог одржавања, поздравили су мештани северозападне Грчке, понеки званичник из Министарства Македоније и  државна новинска агенција АПА из Атине. Реконструкција железничког крака Солун–Аминтео–Козани по цени од 25 милиона евра наизглед је посао од локалног значаја. Из перспективе европске обнове путева и железница, кратка пруга Солун–Козани припада далеко сложенијој трансконтиненталној саобраћајно-енергетској мрежи чији су обриси на Балкану и крајњем југоистоку Европе, на почетку новог века, видљиви тек у појединачним сегментима.

Када по плановима званичне Атине 2013. године буде завршен крак пруге Козани–Лука Игуменица онда ће железничке композиције директно моћи да превозе путнике и робу од обале Јонског мора до Ирана и назад.

Путни коридор кроз северну Грчку добија – глобални значај. Грозничаво трагање западњачког бизниса за новим везама са енергетским елдорадом на Каспијском језеру и Црном мору одвија се упоредо са великом потрагом азијског бизниса за новим лучким капацитетима на Старом континенту, новим контејнерским терминалима и могућим складишним простором. Део те актуелне, паралелне, трке водећих светских финансијера води се управо на терену крајњег југоистока Европе где егејске луке Солун, Александрополис, Волос и друге добијају нови значај.

Лука Солун ипак предњачи; проширење лучких капацитета највеће луке северне Грчке, од изградње нових контејнерских терминала до будућег пристаништа за хидроавионе, привлачи пажњу различитих инвеститора – од Европске инвестиционе банке из Луксембурга до инвеститора из Катара и Бахреина и кинеског COSCO-a, водећег азијског океанског карго-превозника. Трка за улогу и место у развоју солунске луке све је оштрија.

"Европска инвестициона банка (ЕИБ), финансијски ослонац бриселске фамилије, већ је издвојила око 50 милиона евра за модернизацију терминала за претовар контејнера на "доку шест" солунске луке, истиче за "Политику" Хелен Кавадија портпарол ЕИБ за југоисточну Европу. "Представници кинеског поморског превозника COSCO-a стижу почетком лета на преговоре о учешћу у приватизацији лука Пиреј и Солун", изјавио је Јоргос Влахос, генерални секретар у грчком министарству Трговачке морнарице листу "Нафтемпорики". Солун као "балкански Ротердам"?

На почетку 21. века највећа егејска лука добија потврду изванредног геополитичког положаја, исто као и на почетку 20. када се из Отоманског царства пругом преко Солуна путовало на запад и када је, још 1908. године, Србија у Солуну имала своје "српско пристаниште": слободну царинску зону коју смо са прекидима и у различитим модалитетима (Краљевина СХС, ДФРЈ, СФРЈ…) користили готово до пред крај прошлог века. Званична Атина данас је спремна на нову рунду преговора са Србијом о оживљавању односа између солунске луке и наше привреде.

"Грчко министарство трговачке морнарице жели што тешњу   сарадњу са Србијом како би се искористиле предности које двема странама нуди развој трансевропских коридора. Из те перспективе Лука Солун, која се налази на крају коридора 4 и 10, има веома важну улогу", истиче министарство из Пиреја у специјалном саопштењу за "Политику". У Луци Солун нашем листу потврђују спремност на нову фазу односа са српском привредом.

"Солунска лука је спремна да потпише меморандум о сарадњи са Привредном комором Србије како би олакшала трговину између Луке Солун и Србије", истиче  Милтијадис Арванитидис, саветник у Управи солунске луке (ТПА). Званичници солунске луке поручују српским привредницима да ће учинити све да што је могуће боље "опслуже карго и путнички саобраћај усмерен ка Србији". "Лука Солун је спремна да побољша железничке везе од пристаништа до одређених градова у Србији са којима имамо највећу сарадњу. Отворени смо за сарадњу у изградњи робних депоа у појединим градовима Србије, за склапање уговора о бржем опслуживању одређене врсте карго-робе и низ других пословних аранжмана", каже за "Политику" Милтијадис Арванитидис.

Да ли ће Солун опет постати "српско пристаниште"?

-----------------------------------------------------------

Сарадња грчке и бугарске луке

Бугарска речна лука Лом је следећи пословни партнер Луке Солун, пренео је лист "Катимерини". Јоргос Влахос, генерални секретар Министарства трговачке морнарице Грчке, разговарао је у Софији о повезивању егејске луке и најзападније бугарске луке на Дунаву. Лука Лом (160 километара северно од Софије) представља раскрсницу трансевропских путних коридора. "Сарадња са Луком Солун умногоме ће убрзати превоз робе из централне и источне Европе", преноси атински дневник.