Почиње национални програм за превенцију рака

Јапанска влада жели да преиспита шта је с њиховим донацијама јер неки уређаји – мамографи – које су нам поклонили нису у функцији. Зато ћемо 13. децембра имати видео-конференцију с представницима јапанске владе када ћемо им представити шта смо све урадили захваљујући њиховим донацијама.

Сигурно је да ћемо интензивирати активности што је можда довољан разлог да прихвате да нам помогну да се апарати дигитализују, а то појефтињује технику читања налаза, јер онда да не морају више да се користе филмови, каже у интервјуу за „Политику” проф. др Славица Ђукић-Дејановић, министарка здравља, објашњавајући проблем који је настао део јапанске донације од 32 мамографа се и даље не користи, јер на њима нема ко да ради.

Чињеница је да годишње 1.600 жена умире од рака дојке који је излечив. Да ли је проблем само у обуци радиолога да би се сви мамографи који постоје у земљи користили?

Висока смртност је централни проблем. Жене од 45 до 69 година можда никада нису радиле ни самопреглед дојки, а камоли ишле на мамограф. Ми касно дијагностикујемо болест, а треба је што пре открити. Све националне програме превенције рака смо веома интензивирали. Наравно да људи који су завршили рендгенологију знају да раде на мамографу, али сваки мамограф изискује и додатну обуку. И то није тако велики проблем. Медицински факултети и установе које се тиме баве врло су расположени да помогну обнављање знања из те области, и зато ћемо имати континуирану обуку за све оне који ће се бавити мамографијама.

Да ли постоји могућност да се убрза национални програм за превенцију рака дојке и грлића материце који се најављују годинама?

Проширили смо права на скрининг за три малигнитета: дојке, грлића материце и дебелог црева. Планирамо да следеће недеље изменимо пропис и да дозволимо и онима који немају књижицу и нису осигурани да обаве скрининг. Од 10. децембра крећемо са организованим скринингом у неколико средина. Када је реч о националном програму за превенцију рака дојке прво ће се организовати у Лазаревцу, Ваљеву и београдским општинама Палилули и Старом граду. А 2013. године планирамо да то радимо у читавој земљи. Како ће се жене позивати, зависи од средине до средине и од здравственог образовања људи који ће учествовати.

Због чега се не ангажују апарати и радиолози у приватним клиникама?

Не знам колико радиолога има у приватној пракси. Претпоставља се да највише њих ради и у државним и у приватним установама, а не треба заборавити да они имају скраћено радно време због заштите здравља. Чињеница је да Србија нема довољно радиолога и да не смемо да имамо проблем сарадње с приватницима.

Које су ваше процене, када ће сви мамографи из донације бити у употреби?

Од 170 мамографа који постоје у нашој земљи, њих неколико није у функцији. Здравствене установе у Алексинцу и Књажевцу је прихватио КЦ Ниш да потпомогне кадром и организацијом како би се апарати користили. Негде је проблем технички разлог, само недостатак филмова. Видели смо да негде има стручњака, али нема апарата, као што је случај с Домом здравља у Куршумлији, па смо зато интервенисали да из ДЗ Краљево апарат уступе њима.


У згради КЦС-а седам спратова годинама стоји неупотребљено, док у многим клиникама тврде да немају места за лечење пацијената. Да ли ћете учинити нешто на том пољу?

Ако се не би урадила санација, стручњаци кажу да би се зграда Клиничког центра Србије урушила. Такву информацију сам добила. Од 2003. године постоји прича да четири клиничка центра треба да се реконструишу. Добијен је више него повољан кредит од Европске инвестиционе банке. Део новца употребљен је за пројектовање, остатак стоји у бриселској банци и то је посебна прича. Сви наши партнери имају потребу да виде шта се дешава. То је један од наших приоритета. Зато сам направила кадровске измене. План нам је да у мају 2013. крене реконструкција КЦ Ниш, два месеца касније КЦ Нови Сад, па два месеца касније КЦ Крагујевац. КЦС ће стићи на ред 2014. године.

Изјавили сте да Институт за јавно здравље „Батут” треба да постане буџетска институција јер не ради квалитетно. На шта конкретно мислите?

„Батут” треба да има улогу да „слика” здравствени систем, да планира и анализира. Последњих 10 година највише су се бавили тиме да се обезбеде плате за запослене, уместо да раде поверене задатке. Зато треба да постане буџетска институција и да се бави оним што је неопходно.

Сматрате ли да је потребно вратити конкурсе за запошљавање. Помињали сте и да сте чули да постоје одређене тарифе за запошљавање?

Убеђена сам да највећи број људи савесно ради свој посао, али помиње се да негде постоје одређене новчане тарифе да би се добио посао. Мој предлог је да се уведе добри, стари конкурс за запошљавање. Планирамо да с Министарством рада, запошљавања и социјалне политике 2013. године изменимо Закон о раду и убацимо ту ставку за запошљавање.

Специјализације из радиологије за 28 лекара

Да ли се размишља о проширењу броја специјализација за радиологе?

Донела сам одлуку да сви који су тражили специјализацију из радиологије – могу да је добију. Реч је о 28 лекара. То је за Србију велики број, али, ипак, није довољан. Неко треба да се бави превенцијом, него дијагностиком, него радиотерапијом... Прича о томе да се земља воли јесте битна. Али, млади људи који дуго чекају на специјализацију и треба да обезбеде егзистенцију породици не треба да претрпе критику ако напусте земљу да би себи обезбедили бољи живот. Треба поправити амбијент живота у Србији јер је одлив мозгова највећи проблем.