Малвини и пингвини

У улици Тачер у Стенлију, главном насељу Фокландских острва, морали бисмо да изградимо велики споменик у част генералу Галтијерију. Ова пошалица данашњих становника Фокланда позива на одавање признања тадашњем шефу аргентинске војне диктатуре што је пре двадесет пет година кренуо у освајање Малвина, и што су му Британци ненадано одговорили, кренули у рат преко пола земљине кугле, победили и… почели да се брину о својој давно заборављеној удаљеној територији. Фокланђани се данас могу похвалити бруто дохотком од 60.000 долара по глави становника, што ово стење под леденим ветровима, на коме се као и у матичној Краљевини вози левом страном, чини најпросперитетнијим местом на целом јужноамеричком континенту. Становници препричавају да се све променило првог априла 1982. године, када их је на разговор позвао британски  гувернер острва и прочитао саопштење Форин офиса. Фокланђане је до тог часа и Бог био заборавио, па нису могли да верују у оно што су чули. Већ сутрадан Аргентинци су били ту, али је гвоздена Маргарет Тачер спремно прихватила рукавицу и одаслала своју борбену експедицију.

После 74 дана рата, Аргентина је капитулирала. Изгубљени рат довео је до брзог пада војне диктатуре у Аргентини, а победа је у Британији дочекана са великим слављем. Чак и четврт века после овог кратког и по виђењу остатка света бесмисленог рата, Британци осећају потребу да се низом церемонија подсете на свој тријумф иако су званично изразили жаљење због "свих" који су погинули у кратком рату (око 600 младих Аргентинаца и око три стотине британских војника).  

Премда су давно раскрстили са војном хунтом којој су за злочине почињене над сопственим народом судили у домаћим судовима, Аргентинци се никада нису одрекли свог права над Малвинима (како се ова острва називају на шпанском језику), па деца у школи уче да су  острва аргентинска. У временској прогнози на информативним емисијама и дан-данас се редовно извештава о ветровима и бурама на  острвима која се приказују као део аргентинске географске карте. Као неслана шала или јерес помиње се да Малвини припадају пингвинима, док су и даље најпопуларнији национални графити они који тврде да су Фокланди, који под тим називом припадају Британији од 1833. –аргентински. 

Прекинути дипломатски односи са Великом Британијом успостављени су у време председника Карлоса Менема, осам година после рата 1990, али су везе између Лондона и Буенос Ајреса и даље затегнуте. Нестор Киршнер, демократски председник Аргентине, отпочео је процес лобирања у УН да се Аргентини додели суверенитет над острвима која  по аргентинском тумачењу припадају њеним територијалним водама. Можда би Фокланди и постали Малвини да пре четврт века генерал Галтијери није, у жељи да прикрије економско пропадање и злочине, решио да крене у ратни поход. Или да је Британија била мање спремна да још једном потврди надмоћ своје краљевске морнарице. 

После рата и жртава тешко да ће се и једна од две стране одрећи свог ратног циља. Од свега тога уз Фокланђане профитирају и аргентински суседи Чилеанци. Они на Малвинима већ чине десет одсто радне снаге. Због пара које Лондон упумпава у стеновита острва, чилеански радници радије гастарбајтују на Малвинима него у Америци.