У Београду више премијера него у Паризу

Иван Тасовац најбољи је предузетник у нашој култури. Због начина на који презентира Београдску филхармонију и придобија нову публику, као и предузетничког духа који подразумева напредне идеје, рекао је Саша Радуловић, инжењер електротехнике и предузетник који је живео у Немачкој, Канади и САД, на дебати „Како преко 0,62 одсто – култура, стратегија, предузетништво”.

Дебата је одржана прексиноћ у Европском центру за културу и дебату „Град” уз подршку Унеска.
Бивша министарка културе Нада Поповић-Перишић казала је да не прихвата термин „предузетништво у култури” јер сматра да култура мора бити државна брига.

Додала је да је боље говорити о предузимљивом духу појединца, јер се тиме не мисли првенствено на профит већ на његов креативни потенцијал.

– За образовање ће се увек довољно издвојити из буџета јер ће, у супротном, ђаци и професори изаћи на улицу. А култура се не буни, већ се сналази да преживи... Проблем Београда је што наш град има више премијера него Париз и Њујорк. Ми не чекамо да представа заживи и не пуштамо је да траје. У једном париском позоришту играју исту Јонескову представу од времена када сам ја била студент. У Бобуру годишње направе само две, али капиталне изложбе, док наша Комисија Министарства културе, у којој сам и сама била, свакоме да помало новца, уместо да одреди три пројекта од значаја за државу. Али тада мора да се тим установама да до знања колико посетилаца морају да доведу на своје програме и колико ће морати да трају – сматра Нада Поповић-Перишић, сада професорка на Факултету за медије и комуникације.

Миа Давид, в. д. директора Културног центра Београда, истакла је да се код нас индустрија забаве често меша са културом, и да култура, у одређеним сегментима, може да доноси новац али да то не сме да јој буде приоритет.

– Културни модели наших институција грађени су у претходним деценијама и данас су превазиђени. Подела на секторе једна је од њих. Систем је спор и гломазан, а закон о раду штити нераднике. Изгубио се појам културне потребе и културе као перманентне едукације – додала је.

Немања Чабрић, координатор Балканске иницијативе за културну сарадњу, размену и развој, рекао је да се на основу њихових истраживања показало да се у културним институцијама годинама суштински ништа не мења, да је новца све мање а програми све оскуднији, и да су нам потребни искусни менаџери који ће културни потенцијал умрежити са понудама приватника.

Александар Бркић, докторанд на менаџменту уметности на Факултету драмских уметности, нагласио је да су у Хрватској успели да створе фонд у који се издваја 100.000 евра годишње од средстава државне лутрије, а новац се потом дели културњацима, на конкурсу.

Бркић се осврнуо на проблем у позоришту Атеље 212, додајући да он и даље није решен јер се више не спомиње одговорност смењеног управника, али ни одговорност запослених.

– Издвојићу добар пример из „најконзервативније области”, културног наслеђа, и Миомира Кораћа који се ангажовао око налазишта Виминацијум. Усред свих критика, пронашао је мамута и покренуо археолошки парк. Код нас када неко уме да обезбеди новац кажу „он уме да се снађе, зато треба дати новац некоме другом”. У нашој култури предузетнички дух није пожељан – сматра Бркић. 

Дипломирани продуцент Марко Раденковић испричао је свој случај, рекавши да је за један пројекат од власти добио мање од један одсто потребних средстава што је, захваливши се, одбио и тада одлучио да се више не ослања на систем. Зато „Нова искра”, центар за афирмацију младих дизајнера, чији је директор, сада има 20 партнера, од којих је само један представник јавног сектора.

Говорећи о подршци коју Ерсте банка сваке године даје пројектима из културе, Мирјана Шакић је нагласила да није толики проблем у недостатку новца већ свежих предлога и храбрости.

– Прошле године издвојили смо 50.000 евра за младе људе који би послали пословни план за своју идеју, и на крају смо поделили свега 24.000, каже представница ове банке.

Директор културног центра „Град” Дејан Убовић рекао је да за програме ове установе (која је из магацина преуређена у простор где се одржавају концерти, изложбе, представе, радионице) месечно треба издвојити 15.000 евра, и предложио да националним институцијама из буџета треба дати 80 одсто средстава, а за осталих 20 „нека се снађу”.

Појединци из публике рекли су да из градског буџета 80 одсто иде за културу установама у „кругу двојке” уместо тамо где је стање угрожено, да није проблем у 0,62 одсто, колико је културни сектор добио ове године из буџета, већ у окошталом културном моделу, и да монопол у култури не треба да решавају предузетници већ држава.