Из школе у ропство

Када је четрнаестогодишња Викторија напустила дом за незбринуту децу, рођак ју је послао код човека "који ће је научити нешто да ради". Непознат човек, како је испричала, бацио се на њу. "Рекла сам да нећу, он ме је ударио и тад сам схватила да сам у невољи."
Незаштићену Викторију су потом "пробно" силовала два трговца белим робљем, од којих се један одлучио да је купи за 850 фунти, одвео је на Космет и присиљавао на проституцију за 50 фунти на сат.

Она је једна од ретких "избављених" жена, коју је бригада Уједињених нација за борбу против трговине људима пронашла у ноћном клубу за проститутке – робове на Косову и Метохији.

"Испоручене" девојчице су тамо продаване од 500 до 2.500 евра онима који у овом послу зарађују и до 5.000 евра дневно.

У истом приштинском ноћном клубу пронађена је и Брита из Албаније, која је рекла да има четрнаест година, мада је изгледала млађе, а за коју се сумња да су је родитељи продали. Војници УН су је вратили у Албанију, али онда се чуло да је поново враћена у ноћни клуб у Приштини. До тринаестогодишње Тине, чије другарице кажу да ју је непознати "дечко" из школе одвео на пут у Италију, родитељи ни после две године не могу да дођу...

Међу женама присиљеним на проституцију и препродаваним као робље у Србији, по извештајима организација које се баве проблемом секстрафикинга, има и десетогодишњих девојчица. У тим извештајима Србија се наводи и као "једна од земаља порекла и транзита трговине и одраслима и децом".

Претпрошле године код нас се први пут појављују и подаци о дечацима жртвама трговине децом, са сведочењем тринаестогодишњака из једне београдске гимназије, комe је месецима СМС поруке и и-мејлове слала непозната "богата девојка" обећавајући му, као детету шесточлане неимућне породице, "скуп заједнички живот далеко одавде".

Упозоравајући на опасност од "сајбертрафикинга", с обзиром на то да је младима овај вид комуникације најдоступнији, невладина организација Beosupport упутила је пре годину и по дана Скупштини Србије предлог да се усвоји национални план против сексуалног искоришћавања деце, али се у парламенту о овој теми још није расправљало.

Митар Ђурашковић, начелник одељења у Управи граничне полиције, каже да је МУП прошле године поднео 37 пријава због трговине људима, од чега 33 за сексуалну експлоатацију – насилну проституцију или бракове. Од 29 малолетних жртава трговине људима 22 су девојчице од којих девет има мање од 14 година. Пет малолетних дечака, жртава које је МУП прошле године евидентирао, било је предвиђено за армију просјака у Италији и другим западним земљама.

– Од 84 извршилаца ових дела 76 су наши држављани, а већина прошлогодишњих жртава такође су наше држављанке, што указује на пораст трговине људима у Србији. Наше девојчице постале су атрактивне за трговце женама када је "промет" страних држављанки у Србији 2003. и 2004. године постао отежан полицијским акцијама.

Расту проституције погодује и индустрија голотиње на телевизији, гостовање стриптизета и дистрибуција порно-филмова, попут оног са певачицом Северином. У нашим ревијалним часописима неретко можете да видите слике девојчица којима се допало да их сликају – каже Ђурашковић.

Александра Јовановић из "Астре", београдске организације за борбу против трговине људима, каже да је, на основу пријава на СОС телефоне, од марта 2002. до краја прошле године, од 235 идентификованих жртава трговаца људима било 86 девојчица и пет дечака, просечне старости око 13 година. Од 91 детета 79 су држављани Србије, остала су из Македоније, Румуније, Молдавије, Бугарске и из Ирака. Чак 45 деце злоупотребљавано је у Србији.

Деца из Србије неретко се шаљу у иностранство. Од ових жртава у Италију је послато шеснаесторо, осморо у БиХ, а петоро у Немачку. Ова деца које је "Астра" открила као жртве трафикинга враћена су кући, али, по неким истраживањима, свега 25 одсто жртава трговине људима се открије, а 75 одсто њих се нигде не евидентира, указује Александра Јовановић.

– Колико је тачно жртава на нашем тлу не може да се зна, јер годинама уназад подаци нису ни прикупљани, с обзиром на то да тек од 2003. године трговину људима наше законодавство третира као кривично дело. Оно што је извесно јесте да су погођене ризичне групе младих, а то су сиромашни, међу којима највише Роми, углавном необразовани и неупућени, али и деца у чијој кући владају насиље и дискриминација.

Деца су плодно тле за трговце људима, јер су поверљива и зато се најчешће превара одиграва преко неког из њиховог окружења – пријатеља, младића па и рођака – каже Марјана Стојчић из антитрафикинг центра.

По проценама ОУН, жртве трговине људима, која укључује и просјачење, порнографију и присилну удају, годишње постане 700.000 њих, а по процени Стејт департмента чак 900.000 људи. Процењује се да је од тог броја 80 одсто жена (углавном због проституције), а чак половину чине деца.

По неким истраживањима, 27 милиона људи је данас у ропском положају, а од тога осам милиона деце.

Ширењем сајбер-подземља, о чему сведочи недавно откривени порно интернет-филм који приказује силовање девојчица, расте и овај вид организованог криминала у који је укључен ланац људи – намамљивачи, препродавци, превозници, а неретко и службеници и функционери из корумпираних државних апарата.

Трговина људима је трећи по величини извор илегалних прихода организованог криминала. Годишњи приход од ове "индустрије" је између седам и 12 милијарди на првој продаји, али се на жртвама док стигну до последњег одредишта зараде још 32 милијарде долара, од чега половина у индустријализованим земљама, процене су Међународне организације рада.