И прваци имају приватне часове

Драгана Цукић иде у трећи разред основне школе, бави се атлетиком и сликарством, иде на хор и часове енглеског језика и одличан је ђак. Али, осим часова у школи и „грејања столице” код куће са мамом, три-четири пута недељно ради домаће задатке и у комшилуку, са учитељицом која је у пензији, за повољних 5.000 динара месечно.

Без обзира на то да ли је за ову, уобичајену, слику у нашим школама „криво“ дете, родитељ, наставник или школских програм, тек, проценат ученика који у Србији похађа ваншколске часове виши је од просека у земљама ОЕЦД (Организација за европску сарадњу и развој) и знатно виши него у државама са успешним образовним системима, као што су Канада, Холандија, Аустралија, а посебно Финска. Наши ђаци најчешће узимају часове из математике и природних наука, а највећи број ученика који приватно ангажују наставнике долази из имућнијих породица.

Најновије истраживање ОЕЦД-а показало је и да више од једне трећине српских ученика похађа додатне часове, а више од једне четвртине допунске часове. Ђаци из средњих стручних школа углавном узимају допунске часове (за „учвршћивање градива”), а из гимназија додатне (за даровите ученике који желе да прошире знање). Приватне часове узимају и основци и средњошколци, посебно пред контролне и писмене задатке, као и пред упис.

– Недавни извештај ОЕЦД-а показује да петнаестогодишњаци у земљама које на ПИСА тестовима постижу добре резултате проводе у просеку мање времена на часовима после школе и у самосталном учењу, а више на редовним школским часовима. На пример, у високоуспешним земљама, као што су Аустралија, Финска, Јапан и Нови Зеланд, преко 70 одсто учења природних наука одвија се на редовним школским часовима. Ови подаци јасно показују да просто додавање сати на школски дан или подстицање ученика да проведу више времена на ваншколским часовима или у самосталном учењу тешко да ће допринети да се побољша успех – каже за наш лист Михајло Миловановић, образовни експерт ОЕЦД-а.

У најновијој студији „Јачање интегритета и борба против корупције у образовању Србије“, коју су наше просветне власти наручиле од ОЕЦД-а, наводи се да не постоје званични подаци о распрострањености и врсти приватне наставе у Србији, али да истраживања показују да се највише узимају часови из математике. Индивидуалне часове које држе наставници из школе похађа седам одсто ученика из општеобразовних средњих школа, а 11 процената ђака из стручних школа, више на селу него у граду.

– Наравно да није сва приватна настава незаконита или неетичка, али њена распрострањеност у Србији захтева хитну пажњу и добро осмишљену акцију да би се спречило да постојећа пракса пређе у систем „у сенци“, у коме приватно подучавање постаје предуслов за полагање испита или прелазак на више нивое образовања – истиче Миловановић.

Петар Анокић, искусни учитељ у београдској основној школи „Стари град”, каже да су се приватни часови ретко узимали када је био на почетку каријере, па и касније, али да је последње две деценије тај тренд попримио забрињавајуће размере.

– Ми се заиста трудимо на часу, али кључ свега је у комуникацији: дете или родитељ мора да нам каже ако нешто није јасно. Мислим да за приватним часовима, нарочито међу најмлађим основцима, заправо нема потребе: родитељи су ти који много раде, немају времена још и за домаће задатке и онда иду линијом мањег отпора и умирују савест јер са децом треба много радити – сматра Анокић, који је и председник Савеза учитеља Србије.

По његовим речима, мотиви за узимање часова ван школе су разни – често родитељи желе да појачају дечје знање пред нека такмичења, а и сам саговорник каже да је на пример пре десетак година учио ћирилицу децу која су дошла из Енглеске.

Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, уверен је да више од 30 одсто ђака спрема контролне и писмене задатке уз помоћ приватних професора.

– Обично у мају и јуну наставници не могу да дигну главу од приватних часова, и то не зато што деца не уче довољно у школи него зато што родитељи сматрају да ће приватни наставник да објасни боље и више – каже Антић.