Дејан није заборављен

Ниш – Већ осам година нема Дејана Манчића, али успомена на њега живи и кроз фонд и библиотеку који носе његово име. Дејан је био свестрана личност – студент права, песник, сликар, бавио се уметничком фотографијом, новинарством, спортом. Његов живот, у 24. години, прекинула је касетна бомба на Гребнику код Пећи, 4. априла 1999. Већ 1. септембра те године, "Просвета" је објавила књигу "Без сутра за сутра" посвећену његовом стваралаштву, животу и страдању.

Писао је песме, сликањем се бавио неколико месеци пре погибије, а на уметничким фотографијама овековечио је наше средњовековне манастире и цркве. Његове песме биле су његови опевани снови, а слике – визија онога што ће задесити наш народ и њега самог. Његово стваралаштво до сада је, осим у Нишу, представљено у Београду, Пироту, Краљеву, Новом Саду, Крагујевцу.

"Ако човек неког не спомене, никада није ни постојао. Када заувек одем, мајко, волео бих да ме се људи сећају", говорио је пророчански Дејан мајци Славици.

Уз благослов владике нишког господина Иринеја, породица је, јуна 2000, основала Фонд "Дејан Манчић" да би се сачувала успомена на даровитог момка трагичне судбине, да открива и помаже младе ствараоце у области поезије, сликарства, уметничке фотографије и другим видовима стваралаштва у којима се исказивао Дејан.

Од тада до данас, Фонд сваке године расписује конкурс за прву збирку песама младог аутора. Конкурс се расписује 4. априла, на дан његовог страдања, радови се примају до 10. маја, а победник проглашава 21. јуна, на дан Дејановог рођења.

Тако библиотека "Дејан Манчић" сваке године постане богатија за једну песничку збирку. До сада су објављене збирке песама Наташе Перић из Београда, Јасмине Марковић из Великих Црљена код Лазаревца, Херцега Рогића, студента Правног факултета у Београду, Драгане Бајчетић, Власотинчанке која је завршила историју уметности у Београду, а живи у Краљеву, Бојана Максимовића, рођеног у Фочи, студента Филолошког факултета у Београду, Јане Раонић, ученице гимназије из Пљеваља.