Врло вероватан црногорски сценарио

„Још се не зна да ли ће се то десити наредне седнице, али имајући у виду да још чекамо на прве кораке у примени споразума о ИБМ, мислим да је реалније очекивати да ће се то десити на неком од наредних састанака Савета ЕУ”, овим речима је Јелко Кацин, известилац Европског парламента за Србију, одговорио на наше питање да ли ће Европски савет следеће седмице показати храброст, на шта га је позвао и европски комесар Штефан Филе.

„У овом моменту одлуке Европског савета нема и државе чланице још усаглашавају заједничке погледе”, истакао је Кацин, у интервјуу за „Политику”, и додао да би он тај корак „искрено поздравио” и да се нада да ће до њега ускоро доћи.

Шта би, заправо, Србија конкретно могла да очекује од тог састанка Европског савета? Је ли то позитивно мишљење или чак некаква одлука у вези са датумом за почетак преговора са Србијом?

Црна Гора је у децембру 2011. године добила такозвани условни датум за почетак преговора о ЕУ, односно требало је испунити неке конкретне критеријуме да би се ти преговори отворили јуна 2012. године. Када је испоштовала дата обећања, то се и десило. Такав сценарио је врло вероватан и у случају Србије.

У Европском парламенту припремили сте Нацрт резолуције о Србији у којем се изражава снажна подршка евроинтеграцији Србије. Колико ће тај став ЕП имати утицаја на мишљење држава чланица о почетку преговора са Србијом?

Резолуција ЕП о Србији је пре свега порука Србији, то јест њеној влади и грађанима. То је порука охрабрења која истовремено указује на највеће изазове који стоје пред Србијом, пре свега у домену успостављања владавине права, слободе медија и права мањина. Улога Београда је да што је могуће пре конкретним резултатима убеди државе чланице да је Србија спремна да почне преговоре.

Поједини званичници у Београду рачунају на то да би датум почетка преговора могао бити одређен у марту или јуну. Какво је ваше мишљење о томе?

То је врло вероватан сценарио.

Шта се, после постигнутих резултата у дијалогу Београда са Приштином, још очекује од Србије да уради, рецимо, до пролећа?

Потребно је наставити са пуном применом договора из дијалога. Отварање канцеларија за контакт у Београду и Приштини ће умногоме олакшати комуникацију и растеретиће политичке односе. Сусрет председника Србије и Косова би такође био велики корак напред који би показао да је процес нормализације неповратан. Искрено се надам да ће се председници видети још у овој години. Ту је и питање несталих које је једна од тема дијалога. Међутим, Србија мора паралелно да учини максималан напор да доведе у ред своје правосуђе и тужилаштво, изврши адекватне промене Кривичног законика и да ради на томе да се успостави истинска владавина права у земљи. То је подједнако важно питање за Србију, колико и нормализација односа са Косовом. Једино професионално и независно правосуђе може да се избори са системском корупцијом. Ту су такође потребни конкретни резултати, нарочито на пољу борбе против високе корупције.

Недавно сте изјавили да су пресуде Хашког трибунала у случају двојице хрватских генерала контроверзне. Колики ће утицај на даље кораке Србије у евроинтеграцији имати регионална сарадња, која је, као што је познато, захладнела после одлука трибунала?

Регионална сарадња остаје камен темељац европских интеграција. Ниједна земља не може напредовати на путу ка ЕУ док постоје тензије и нестабилности у односима са првим суседима. Шта год мислили о пресудама генералима, оне су коначне, а процес помирења и нормализације односа се мора наставити. Одлагање помирења не води никуд. Постоје други механизми којима можемо тражити помирење, као што су заједнички уџбеници из историје или регионалне иницијативе попут РЕКОМ-а или Игманске иницијативе.