Маратон за добровољне пензије

На српском тржишту постоји већ шест добровољних пензионих фондова. Наши грађани, сами или с послодавцем, као и у свету, однедавно могу да уплаћују доприносе и тако штеде за будућност. Очекује се да ће све више нових чланова први пут започети пензијску штедњу на овај начин. Ни ниска примања у Србији, сматрају саговорници, неће бити препрека за то. Држава је одређивањем износа од 1.000 динара као најниже појединачне уплате већ дала сигнал, омогућивши да овај вид штедње буде масовнији.

"Дунав осигурање", које се недавно пререгистровало, понудило је добровољне пензије још 2002. године. Сада има 58.000 активних чланова што је, како каже Мирјана Грбовић, директор Друштва за управљање добровољним пензионом фондом, предност на старту. "Одскочна даска" је и 12 милиона евра у Фонду. Већ су исплаћене 2.584 накнаде, од тога прошле године 1.540 и једна приватна пензија у укупном износу од 39,6 милиона динара. Уз то, велика је територијална покривеност те највеће српске осигуравајуће куће.

Друштво за управљање добровољним пензијским фондом "Делта ђенерали" је у новембру прошле године добило дозволу  и тако постало први приватни фонд у Србији који је почео да ради по новом закону. Фонд сада има око 23.867 чланова, каже Ратко Живковић, директор маркетинга.

– Улагање у пензиони фонд има бројне предности, пре свега зато што је једно од најсигурнијих јер Закон не дозвољава да се ризично инвестира новац. Средства на пензијском рачуну не могу да нестану чак и ако друштво за управљање фондом пропадне. Цео фонд је искључиво у власништву чланова, а Друштво је одвојено правно лице које контролише НБС. Предност је и у томе што од чланова не тражи велика знања о финансијском тржишту која су  неопходна када се новац улаже, на пример, на берзи. Зато су фондови приступачни свима, а приноси су много већи него на штедњу у банкама. Доступнији су и од штедње са животним осигурањима, будући да је у том случају најчешће 25 евра месечно најмањи износ, а динамика плаћања се мора поштовати – објашњава Живковић.

"ДДОР пензија плус" је од децембра 2006. до сада, по речима директорке Биљане Дорић, придобио 24.000 чланова међу којима су "Нафтагас", НБС и "Хемофарм". Она верује да ће се и у Србији препознати предности ове врсте доприноса за старије дане.

Тешко је проценити који би принос могао да се оствари у будућности, каже Дорићева, али ДДОР, крајем месеца, све чланове писмено обавештава о стању на њиховим индивидуалним рачунима, па и о приносу. 

Од 15. јануара, када је регистровало прву уплату, "Гарант пензијско друштво" је са правним лицима потписало 23 уговора. До краја године отвориће још четири филијале – у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Чачку. План је да се за три године, каже Мирослав Екарт, директор Друштва, придобије 100.000 чланова. Директор фонда, чији су оснивачи Прва покајничка дружба из Љубљане и београдски Еки инвестмент, не брине за конкуренцију. НБС је, каже, поставила високе критеријуме само за озбиљне играче, а борба за клијенте није спринт већ маратон на дуге стазе.

Снежана Ристановић, директор Друштва за управљање добровољним пензионим фондом "Рајфајзен футура" истиче да је закон регулисао сигурност улагања и да је на грађанима да виде ко су оснивачи и запослени у фонду и на основу тога им повере новац. Приноси су за сада слични, а тек ће се за коју годину видети ко остварује већи, па ће чланови моћи и да промене фонд, ако то буду желели.

Директор друштва за управљање фондом "НЛБ Нова пензија" Звонко Цвек прогнозира да би у следеће три године двадесетак одсто запослених могло да почне са уплаћивањем добровољне пензије. Циљ НЛБ-а је да за те три године око два одсто укупно запослених постану чланови тог фонда, а Цвек очекује да приноси чланова буду двоструко већи од годишње инфлације. Новац од уплата биће, како истиче, инвестиран у најсигурније хартије од вредности. По њему, максимални неопорезовани износ уплате законом утврђен на 3.000 динара требало би усклађивати са инфлацијом.

--------------------------------------------------------------------------

Пензије – према уплати

У нашем листу објављује се вредност инвестиционе јединице за три фонда – ДДОР, Гарант и Рајфајзен. НБС забрањује фондовима пројекције приноса. Ипак, неке рачунице су могуће: ако би се, рецимо, месечно уплаћивало по 3.000 динара наредних 30 година, уз стопу приноса од, на пример, осам одсто, на рачуну би се акумулирало 2.846.803 динара. У такозваној програмираној исплати на пет година, просечно би се исплаћивало 58.103 динара, на 10 година 43.282 динара, а на 15 накнада би била 42.989 динара.

Ако би се, пак, са 50 година старости, почело уплаћивати 3.000 динара у наредних 10 година, по истој стопи, скупило би се 484.505 динара. У програмираној исплати на пет година просечна би износила 9.888 динара, а на 10 година – 7.366 динара.