Николина стигла са пахуљицама

Зрењанин – Радостан догађај збио се на друму, у густој мећави. Између села Честерега и Банатског двора родила се Николина. Мајка Теодора порађала се у присуству оца Предрага. Не због помодарства, већ због више силе.

Теодора је добила трудове јуче око 4 сата ујутро, кад је снег већ увелико падао. Срећна је околност што им је у Александрову прва комшиница Љиљана Левнајић, по занимању бабица, па су у пет сати без панике кренули према зрењанинском породилишту удаљеном 36 километара. Међутим, вејавица је била толика да су се већ након десетак километара, између села Честерег и Банатски Двор, појавили сметови и више се није могло ни напред ни назад. Јавили су мобилним телефоном полицији, која је затражила помоћ од Дома здравља у Житишту. Беба је, изгледа, била нестрпљива и почео је порођај који је искусна акушерка Љиљана беспрекорно обавила.

– Све је прошло како треба, лепа беба јавила се плачем као добрим знаком – препричава бабица коју смо затекли у кући радости, код Младеновића у Александрову.

При крају порођаја стигла је и екипа житиштанског Дома здравља коју је водила лекарка Данијела Андрић. Неколико километара пешке су се пробијали кроз мећаву и донели инструменте и материјал, што и није било неопходно, пошто је искусна сестра углавном све понела са собом. Николина се родила у аутомобилу „опелу астра караван”, па бабица каже да је на задњем седишту било сасвим довољно простора.

– За неке случајеве у тридесетогодишњој каријери ово су ми били сасвим солидни услови, каже Љиљана, која је многе мајке породила „на терену”, изван породилишта. У зрењанинској болници утврдили су да Николина има три килограма и шесто грама и 54 центиметра и да су она и мајка све добро поднеле.

Младеновићи су срећна породица, о којој је „Политика” већ писала пре петнаестак година. Наиме, Николинин деда Ненад стигао је у Александрово из београдског прихватилишта за децу без родитеља у Звечанској улици. Овде га је удомила жена која му је оставила кућу. Ненад се оженио Николинином баком Биљаном, чија се мајка дуго бавила хранитељством, по којем је село Александрово познато у Србији.