Неуставна легализација

Уставни суд Србије оценио је да поступак легализације објеката у Закону о планирању и изградњи није у сагласности са Уставом. Законодавцу је оставио рок од шест месеци да исправи оспорене законске одредбе.

Истом одлуком Уставни суд је одбацио захтев за обуставу извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу оспорених одредаба Закона, наводи се у саопштењу суда.

Према мишљењу суда институт легализације, сам по себи, није у супротности са Уставом, али је јесте начин на који је то урађено.

Уставни суд је одложио објављивање те одлуке у „Службеном гласнику Републике Србије” за шест месеци од дана њеног доношења, како би законодавцу пружио могућност да у том року поступак легализације уреди на начин који ће бити сагласан Уставу.

Овај суд је у решењу о покретању поступка за оцену уставности делова закона који се односе на легализацију поставио два питања. Прво, да ли је законодавац прописујући начин, услове и рокове за легализацију противно начину и условима изградње које је утврдио истим законом и прекршио уставни принцип владавине права у делу који се односи на повиновање власти Уставу. Друго, да ли је законодавац прописујући садржину и врсту техничке документације потребне за грађевинску и употребну дозволу на начин који одступа од концепта закона, прекршио принцип једнакости грађана пред Уставом и законом.

Према том закону рок за подношење захтева за легализацију истекао је 11. марта 2010. Са Дирекцијом за грађевинско земљиште уговори за плаћање накнаде за уређење земљишта требало је да буду закључени до 30. јуна 2012. године. С тим што је касније важење попуста продужено на 2015. годину. Они који су зидали породичне куће површине до 100 метара квадратних и тако решавали стамбено питање остваривали су попуст од 99 одсто за накнаду за уређење грађевинског земљишта. Док је број докумената потребних за добијање грађевинских дозвола умањен.

Министарство је иначе у међувремену сачинило нови Нацрт закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, а јавна расправа траје до 11. децембра. Министарство ће предложити да се пред посланицима Скупштине Србије овај лекс специјалис нађе по хитном поступку. Намера законодавца је била да омогући грађанима да своју имовину ставе у функцију и под хипотеку као начин обезбеђења при узимању кредита.

У најкраћем овим предлогом се бесправним градитељима омогућава да за 100 евра у катастру упишу власништво на објекту и земљишту, без плаћања накнаде за уређење грађевинског земљишта. Да ли ће ослобађање бесправних градитеља плаћања накнаде за уређење грађевинског земљишта бити предмет нове оцене Уставног суда, остаје да се види.

Стална конференција градова и општина (СКГО) је предложила да катастарска легализација за пословне објекте као и за објекте за обављање занатске делатности буде ограничена на површину до 100 метара квадратних.

Такође, СКГО тражи да у катастру уз уписан објекат стоји забелешка не само да је укњижба урађена по лекс специјалису, већ и да није издата грађевинска и употребна дозвола и да је власник обвезник плаћања накнаде за уређење земљишта. Ту накнаду би власници плаћали ако желе да продају објекат, да га реконструишу или надзидају.

Градови и општине залажу се и за правну заштиту трећих лица, да уколико пропусте рок за жалбу имају од годину до три године времена да покрену судски поступак за накнаду штете настале уписом својине на земљишту испод нелегалних здања, које је претходно било у њиховом власништву. Сталан конференција градова и општина предлаже Влади Србије да приступи изради новог, свеобухватног концепта легализације, који ће подразумевати измене више закона о планирању и изградњи, о државном премеру и катастру, порезу на имовину...