Богатство античког света

Иза сувопарног назива "Оптико – холографске копије историјских драгоцености Украјине" крије се бајковита изложба накита, икона, пехара и украса отворена ових дана у Етнографском музеју у Београду у оквиру манифестације "Дани културе Украјине у Републици Србији". У изложбеном простору музеја од 26. марта представљенe су холографске копије ремек-дела насталих на простору данашње Украјине почев од петог века пре нове ере до 19. века.

Најстарији примерци украјинског културног блага приказани у холографској техници потичу из скитске и сарматске ере и настајали су у периоду до другог века п. н. е. Поменуте цивилизације иза себе су оставиле златне ритуалне вазе са коњским главама, равне украсе налик на фигурице у облику јелена и животиње која је пола лав, а пола орао.

Злато је било омиљено међу Скитима, показује изложба. Зато су украсе у форми крилатих жена или женских глава израђивали баш од овог материјала, мада им ни израда од сребра није била страна. Сребрни скитски врч на којем су исцртане сцене мучења животиња говори у прилог томе.

– У јужним деловима наше земље интензивно се откопавају старине израђене пре више миленијума. Међу њима су примерци скитске и сарматске културе и велико богатство античког света – истакао је Валериј Стасевич, украјински министар културе и туризма отварајући изложбу.

Антика у Украјини материјализују се и кроз златне пиксиде – козметичке кутијице са цветном орнаментиком. На њима су угравирани и призори жена које се огледају и улепшавају. Изложба у Етнографском музеју наговештава да су се даме античког света китиле детаљно осмишљеним минђушама, наруквицама и огрлицама. Накит је заједнички именилац бројних култура које су се развијале на простору данашње Украјине. У седмом и осмом веку Византијци су ковали не само огрлице од злата и перлица, већ и изузетне украсе за косу са мотивима из природе.

– Ова изложба нас подсећа на наше заједничке корене. Приказали смо ремек-дела различитих народа и епоха, а византијска култура дала је печат традицији православних народа – додао је министар Стасевич.

Најмлађе уметнине потичу из 18. и 19. века и сведочанство су прецизне украјинске иконографије. На иконама је, између осталог, приказан и лик Исуса Христа.

Ризница украјинске земље показана је домаћим љубитељима уметности захваљујући Министарству спољних послова Украјине, Националној академији наука Украјине и Националном музеју историје Украјине. Хронолошки, изложба се зауставља на иконама 18. и 19. века, али како је истакао министар Стасевич, холографија је још један експонат. Реч је о новој методи за добијање волуменских оптичких копија реалних објеката. Пружа могућност да се унапреди популаризација споменика и заоставштине материјалне и духовне културе.

Употреба холографске технике у културне и образовне сврхе данас је распрострањена широм Украјине. Отварају се холографске лабораторије у водећим националним музејима. Систематска употреба холографије за приказивање јединствених музејских раритета и организовање изложби са холографским експонатима стално унапређују ову технику. Њене праве и пуне могућности још се истражују, а научници свакодневно побољшавају холографске методе за приказивање фотографија. Како се развој холографије у боји наставља, тако се дубина и величина објеката на фотографијима повећавају, док се бистри јасноћа репродукција.

--------------------------------------------------------------------------

Холографски, а као право

Захваљујући холографији – техници тродимензионалне оптике посетиоци изложбе стичу утисак да су пред њима реални предмети. На тај начин je византијски и скитски златни накит, као и драгуљи старе украјинске јувелирске уметности, иако смештени далеко у музејима и приватним колекцијама у Украјини, засијаo пред очима публике као да су стварно оригинали.