Преокрет у економији

Србија ће у 2013. преполовити буџетски дефицит и зауставити раст јавног дуга, али не може истовремено да повећа запосленост, изјавио је јуче Министар финансија и привреде Млађан Динкић.

На скупу „Изазови економске политике Србије у 2013”, на Економском факултету у Београду, он је рекао да ће, после најгоре 2012, наредна година бити преломна. Јавне финансије ће се стабилизовати, очекује се раст бруто домаћег производа од два одсто, повећање извоза са овогодишњих 8,6 на 10,8 милијарди евра, а од 2014. и „благи раст запослености и побољшање животног стандарда”.

Учесници у јучерашњој расправи, чланови Друштва економиста, сложили су се са министром финансија да су предузете мере спречиле банкрот државе. Али, неопходни економски раст и редовно враћање приспелих рата високог државног дуга нису могући ако се не спроведу реформе јавног сектора и привредног система.

Према Динкићевим речима, повећању вредности свега што се догодине буде створило за два одсто и извоза за око четвртину, допринеће производња аутомобила у „Фијату Србија”, као и прерада нафте у рафинерији у Панчеву.

Министар финансија и привреде рачуна и на годину роднију од ове на измаку, а значајнијем привредном расту допринео би и почетак рада Железаре Смедерево.

Његове колеге економисти сложили су се да је, после овогодишњег пада од 1,5 одсто, економски раст у 2013. готово сигуран, али је неизвестан у наредне две године, када је такође неопходан да би се буџетски дефицит у 2015. свео на један одсто, а државни дуг на 58 процената бруто домаћег производа.

Динкић је рекао да ће остварењу постављених циљева допринети реформски захвати, као што је завршетак реструктурирања државних предузећа и спровођење структурних реформи ради дугорочне стабилизације.

Следи и реформа финансирања у здравству, као и у пензионом систему, која неће значити померање старосне границе за одлазак у пензију током мандата ове владе, али ће се дестимулисати превремено пензионисање, а стимулисати одлазак у пензију после рока.

Он је уверен да ће оживљавању привреде погодовати и мере предузете за повећање ликвидности, као што је усвајање Закона о ограничавању рокова плаћања и Закона о условној пореској амнестији, али и наставак субвенционисања кредита за ликвидност од око милијарду евра и у 2013. Поред тога, са Европском инвестиционом банком преговара се о повољном кредиту од 500 милиона евра.

Динкић је најавио и капиталне инвестиције у саобраћају, енергетици, али и у чишћење и изградњу система за наводњавање.

Милојко Арсић је указао на то да су Фискална реформа и привредни раст у тесној вези, али је и упозорио да се неуспели програми фискалне консолидације задржавају на почетном повећању пореза и смањивању расхода. Он сматра да се до једног процента буџетског дефицита у БДП-у мора доћи смањивањем расхода.

– Претерано јак динар значи гашење радних места у Србији, политика прецењеног динара је погубна – упозорио је Арсић.

У наредне три године за плаћање доспева 12,2 милијарде евра државног дуга, подсетио је Стојан Стаменковић. Годишње отплате иду и до 40 вредности извоза, а горња граница која не ремети државне финансије је 25 одсто. Зато је нагласио да целовите реформе не смеју више да се одлажу, као ни поједностављивање процедура за почетак инвестиција.

За Дејана Шошкића време кризе је – време консензуса између Владе, централне банке, синдиката и послодаваца. Сви треба да се сложе да сами не фаворизујемо страну валуту, односно евро. „Динаризација” је услов за досезање циљане инфлације и да се очува монетарни суверенитет.

– У великој смо невољи, али сам импресиониран Динкићевим назнакама побољшања – рекао је Љубомир Маџар. – На основу тога закључујем да се до сада много лоше радило. Зато се питам, да ли ће државна администрација моћи да направи очекивани заокрет. Како ће се нагомилани дуг вратити. Изгледа да је неопходна политика радикалног резања потрошње. Али, да ли ће власт имати интереса да то уради. Јер, оно што је за економски раст најбоље – за власт је најгоре.

Марко Секулић, један од упорних заговорника да се напусти погрешна економска политика вођена у протеклој деценији „коју су спроводиле све владе”, рекао је да је у томе учествовао и Динкић.

– Зна шта је и колико кварио, па сада вероватно зна шта треба поправити. Ово што сада Динкић ради је позитивно – уверен је Секулић.