Страствени љубитељи минијатурне железнице

Милан Стојановић, страствени колекционар минијатурних локомотива и вагона, ових дана, у поткровљу породичне куће, приводи крају прављење велике макете за возиће. Свакодневно се овај седамдесетчетворогодишњи тон-мајстор РТС-а у пензији пење уским степеницама до малог возног музеја да би видео своју колекцију од 200 локомотива и више од 1.000 вагона, међу којима има и раритета. Пре више од 40 година, када је код колеге на Љубљанској телевизији видео каталог са возовима и локомотивама, почео је да ствара повелику колекцију.

Он је један од тридесетак чланова Клуба љубитеља железнице, који су у Београду 1971. године основали први ентузијасти чије је интересовање усмерено на историјат и развој праве "велике" железнице, као и моделарства, макетарства и колекционарства.

– У нашој земљи не постоје специјализоване продавнице које продају возиће, па су колекционари принуђени да се сналазе на сопственој берзи трампом, распродајом вишкова, или одласком у иностранство. Код нас нема ни пратеће литературе, што је сушта супротност свету где постоје специјализоване књижаре које имају и по неколико хиљада наслова о железницама и где овај хоби схватају као начин очувања техничке културе – истиче Ивица Илић, један од заљубљеника у овај хоби, машински инжењер који ради у ваздухопловству.

Како би набавили неки примерак, колекционари се довијају на различите начине, а један од њих је и прављење возова ливењем пластичних маса и обрадом метала. За то је, кажу, најбоља двокомпонентна смола, познатија као резин, од које се праве тела локомотиве. Тако, један од чланова, Александар Марковић, металостругар, који живи у Швајцарској, слободно време проводи правећи "Титове плаве возове". У сусрет му је изашла фабрика која је, између 50-их и 70-их година, производила возове на основу чијих података о вагонима и локомотивама је овај колекционар направио серију од 10 минијатурних возова, који су изложени у Железничком музеју.

– Код нас се највише траже модели са ознакама "Југословенске железнице", који су и најређи, јер су прављени пре 20-ак година и до њих је тешко доћи. Нажалост, у овој области не постоји надметање нити изложбе на којима би грађани могли да виде ове позамашне колекције. А, да би започели овај хоби, потребан је један круг шина, две скретнице, трансформатор, који претвара струју од 220 волти у напон од 16 волти, локомотиву и неколико вагона по избору – објашњава Стојановић, поред кога се у највеће колекционаре убрајају Зоран Раданчевић и Божидар Петровић.

Премда немају просторије, љубитељи железнице окупљају се сваког уторка у кући Божидара Петровића, једног од чланова, где размењују информације, каталоге и све што је у вези са овим хобијем. Организују и берзу сваке последње недеље у месецу од 10 до 14 часова у ресторану "Куглаш", у Ђушиној 5, на којој се, осим модела локомотива, вагона и другог прибора, могу куповати или размењивати аутићи, авиони и бродови. Сматрају да многи колекционари и на знају да они постоје, па ради омасовљења овог хобија могу ступити са њима у контакт путем и-мејл адресе www.railfan-belgrade.org.