Офанзивом на петаке

Развој саобраћаја, експанзија злоупотребе дрога, светска економска криза, пораст незапослености и тешкоће у решавању свакодневних животнихпроблема временом су код младих произвели нека нова схватања и допринели нарушавању па и распаду традиционалних правила понашања у породици, школи и друштвеном окружењу. Масовно коришћење персоналних рачунара омогућило је новим генерацијама ранији приступ разним знањима, укључујући и она о сексуалном животу човека. Ова знања побуђују радозналост и подгревају машту, стимулишући сексуално сазревање, као и померање почетка пубертета ка млађем узрасту. Отуђивање од породице и замена њеног утицаја осећањем припадности вршњацима представљају уједно и почетак излагања разним опасностима. Слободно време, па и оно на рачун школских обавеза, проводи се у ,,глуварењу” (у жаргону: блејању, кулирању) по парковима, на улици , „у крају”.

У тим групама стиче се навика пушења, конзумира се алкохол, започиње се са испробавањем дрога, доживљава се прво сексуално искуство (најчешће без заштитног средства) и формира насилничко понашање. Део младих постаје роб коцкања, најтеже болести зависности.Ова ризична понашања обично теку паралелно, збрајајући штетне здравствене последице и генеришући економске и социјалне проблеме који се преливају на породицу и шире окружење.

Девојчице, због ранијег почетка пубертета и потенцијално већег броја сексуалних партнера, изложене су многобројнијим штетним последицама ступањем у незаштићене сексуалне односе (чешће уколико су партнери млађи). Тако се опасностима од сексуално преносивих болести придружују нежељена трудноћа, абортус, стерилитет, поремећај породичних односа, прекид школовања…

Забрињава податак да Србија са стопом прекида трудноће адолесценткиња од 15 до 19 година предњачи у Европи, доприносећи одржавању негативног природног прираштаја, са 37.357 више умрлих него рођених становника у прошлојгодини (нису урачунати знатно бројнији абортуси). А управо генерације младих чине популацију будућих родитеља, од чијег репродуктивног понашања и здравственог стања зависи демографски развој Србије.

Део младих, због одсуства жеље да се суоче с реалношћу, опредељује се за бег у имагинарни свет, у коме се дрогом дочарава илузија спокоја. На основу истраживања Завода за проучавање културног развитка, највише средњошколаца у Србији сврстава наркоманију, алкохолизам и насилничко понашање у најчешће проблеме младих. А процене Министарства здравља из 2011. године указују на бројод 150.000 зависника у Србији, од чега је око 24.000 инјектирајућих наркомана. Све је већи број зависника у 14.и млађемузрасту, када се бележе и први случајеви опијања.

Васпитне активности од значаја за заштиту од нарастајућих ризичних понашања младих нису систематске, континуиране и обавезне, попут законом прописаних имунизација, за које одређене обавезе имају родитељи, здравствене установе и школе.

Одрастање у породици са задовољавајућим економским стандардом, складним међусобним односима њених чланова и примерним васпитним старањем родитеља, представља привилегију каква се не среће често. Већинадецеимају оба родитеља, нека само једног а нека ниједног.Постоје, међутим, и деца са оба родитеља, али који се, из разних разлога, не интересују за потребе, склоности ипроблемесвоје деце.

Ипак,сваки ученик има најмање једног учитеља или наставника. Увођењем, у сарадњи са здравственим стручњацима, одговарајућих едукативно-васпитних садржаја у наставне програме основних школа омогућиће се да спровођење поменутих активности постане систематско и обавезно. А препорука је Светске здравствене организације (СЗО): ,,Најпримереније време за едукацију о дрогама, сексуалности и односима са околином је пре него што ученици достигну узраст у коме почињу ризична понашања”.

На основу расположивих података о узрасној припадности учесника ризичних понашања, време за релевантне едукативне мере на нашем тлу би, у складу с препорукама СЗО, одговарало узрасту ученика петог разреда основне школе. У том добу јединка је већ довољно зрела да схвати значај порука о опасностима ризичних понашања. Каснији савети често могу остати без ефекта.

*Експерт СЗО, бивши председник Савезне комисије за сиду