Ofanzivom na petake

Razvoj saobraćaja, ekspanzija zloupotrebe droga, svetska ekonomska kriza, porast nezaposlenosti i teškoće u rešavanju svakodnevnih životnihproblema vremenom su kod mladih proizveli neka nova shvatanja i doprineli narušavanju pa i raspadu tradicionalnih pravila ponašanja u porodici, školi i društvenom okruženju. Masovno korišćenje personalnih računara omogućilo je novim generacijama raniji pristup raznim znanjima, uključujući i ona o seksualnom životu čoveka. Ova znanja pobuđuju radoznalost i podgrevaju maštu, stimulišući seksualno sazrevanje, kao i pomeranje početka puberteta ka mlađem uzrastu. Otuđivanje od porodice i zamena njenog uticaja osećanjem pripadnosti vršnjacima predstavljaju ujedno i početak izlaganja raznim opasnostima. Slobodno vreme, pa i ono na račun školskih obaveza, provodi se u ,,gluvarenju” (u žargonu: blejanju, kuliranju) po parkovima, na ulici , „u kraju”.

U tim grupama stiče se navika pušenja, konzumira se alkohol, započinje se sa isprobavanjem droga, doživljava se prvo seksualno iskustvo (najčešće bez zaštitnog sredstva) i formira nasilničko ponašanje. Deo mladih postaje rob kockanja, najteže bolesti zavisnosti.Ova rizična ponašanja obično teku paralelno, zbrajajući štetne zdravstvene posledice i generišući ekonomske i socijalne probleme koji se prelivaju na porodicu i šire okruženje.

Devojčice, zbog ranijeg početka puberteta i potencijalno većeg broja seksualnih partnera, izložene su mnogobrojnijim štetnim posledicama stupanjem u nezaštićene seksualne odnose (češće ukoliko su partneri mlađi). Tako se opasnostima od seksualno prenosivih bolesti pridružuju neželjena trudnoća, abortus, sterilitet, poremećaj porodičnih odnosa, prekid školovanja…

Zabrinjava podatak da Srbija sa stopom prekida trudnoće adolescentkinja od 15 do 19 godina prednjači u Evropi, doprinoseći održavanju negativnog prirodnog priraštaja, sa 37.357 više umrlih nego rođenih stanovnika u prošlojgodini (nisu uračunati znatno brojniji abortusi). A upravo generacije mladih čine populaciju budućih roditelja, od čijeg reproduktivnog ponašanja i zdravstvenog stanja zavisi demografski razvoj Srbije.

Deo mladih, zbog odsustva želje da se suoče s realnošću, opredeljuje se za beg u imaginarni svet, u kome se drogom dočarava iluzija spokoja. Na osnovu istraživanja Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, najviše srednjoškolaca u Srbiji svrstava narkomaniju, alkoholizam i nasilničko ponašanje u najčešće probleme mladih. A procene Ministarstva zdravlja iz 2011. godine ukazuju na brojod 150.000 zavisnika u Srbiji, od čega je oko 24.000 injektirajućih narkomana. Sve je veći broj zavisnika u 14.i mlađemuzrastu, kada se beleže i prvi slučajevi opijanja.

Vaspitne aktivnosti od značaja za zaštitu od narastajućih rizičnih ponašanja mladih nisu sistematske, kontinuirane i obavezne, poput zakonom propisanih imunizacija, za koje određene obaveze imaju roditelji, zdravstvene ustanove i škole.

Odrastanje u porodici sa zadovoljavajućim ekonomskim standardom, skladnim međusobnim odnosima njenih članova i primernim vaspitnim staranjem roditelja, predstavlja privilegiju kakva se ne sreće često. Većinadeceimaju oba roditelja, neka samo jednog a neka nijednog.Postoje, međutim, i deca sa oba roditelja, ali koji se, iz raznih razloga, ne interesuju za potrebe, sklonosti iproblemesvoje dece.

Ipak,svaki učenik ima najmanje jednog učitelja ili nastavnika. Uvođenjem, u saradnji sa zdravstvenim stručnjacima, odgovarajućih edukativno-vaspitnih sadržaja u nastavne programe osnovnih škola omogućiće se da sprovođenje pomenutih aktivnosti postane sistematsko i obavezno. A preporuka je Svetske zdravstvene organizacije (SZO): ,,Najprimerenije vreme za edukaciju o drogama, seksualnosti i odnosima sa okolinom je pre nego što učenici dostignu uzrast u kome počinju rizična ponašanja”.

Na osnovu raspoloživih podataka o uzrasnoj pripadnosti učesnika rizičnih ponašanja, vreme za relevantne edukativne mere na našem tlu bi, u skladu s preporukama SZO, odgovaralo uzrastu učenika petog razreda osnovne škole. U tom dobu jedinka je već dovoljno zrela da shvati značaj poruka o opasnostima rizičnih ponašanja. Kasniji saveti često mogu ostati bez efekta.

*Ekspert SZO, bivši predsednik Savezne komisije za sidu