Боксерски "стари барба"

На овдашњим просторима један од највећих појединачних боксерских симбола је несумњиво др Мирослав Поповић, чије се име нашло на списку тренера који су добили национално спортско признање и доживотни новчани додатак за остварене резултате. Као такмичар имао је просечне резултате, али је зато у својству тренера државног тима достигао врх са више од 200 освојених медаља (34 златне) на највећим међународним боксерским такмичењима. Међу њима је и "бронза" Вукашина Добрашиновића на Светском првенству у Москви 1989, због које је и доспео на "списак величанствених".

– Одлука садашње Владе Србије да на овакав начин награди заслужне спортисте и тренере је један од њених најбољих потеза. То ће представљати велики стимуланс за младе да се баве спортом и свакако мотивацију да врхунским резултатима обезбеде животну егзистенцију – нагласио је Мирослав Поповић.

Бокс је био међу најпопуларнијим и најуспешнијим спортовима у бившој Југославији. Међутим, поједини велики шампиони скоро да су заборављени у последње време, неки једва и преживљавају... Иако је у групи најсиромашнијих спортова, добитници признања из бокса су на посебан начин, уобичајеним дружењем и подсећањем на дане старе славе, обележили и прославили нови пријатан тренутак у њиховим животима.

– Бокс није племенит, него груб и суров спорт. Али, боксом се баве племенити људи, што смо и овом приликом показали – казао је Поповић.

Југославија је некада у аматерском (сада се назива олимпијски) боксу, поред САД, бившег СССР и Кубе, била међу четири највеће светске силе, с великим бројем ринговних асова. Било је то "златно доба", за разлику од данашњег, у коме је боксерски спорт све више маргинализован.

– Уверен сам да ће бити боље, јер као и у животу долази до успона и падова. Међутим, ниједан други борилачки спорт нема ни приближно лепу будућност као бокс, који карактеришу дуга традиција, распрострањеност широм света и изузетно јака конкуренција. Сматрам да ће кључну улогу у оживљавању бокса у Србији одиграти директор БСС Велизар Ђерић, који једини има јасну визију како да кренемо напред – истакао је Поповић.

Скоро деценију и по Мирослав Поповић је активан у професионалном боксу, а један је од свега четворице Европљана који је члан Борда (Управни одбор) најјаче светске федерације ВБЦ и њен потпредседник за област Медитерана.

– Бокс је мој живот. Од бокса сам све добио. Када бих могао поново да се родим, опет бих био боксер, али много бољи. Остварио сам све циљеве. Имао сам част да се рукујем и разговарам са великим државницима Арафатом, Манделом, Менемом, градоначелником Москве Лушковом, шпанским краљем Хуаном Карлосом, принцем Тајланда... Сада као "стари барба" у свом кафићу на граници Земуна и Новог Београда уживам у дружењу са пријатељима, уз неизбежну боцу квалитетног вина. Највећи део послова сам на велико задовољство препустио сину Луки, који је генерални секретар Савеза професионалног бокса Србије. Имамо добре резултате, а не кријем да веома добро и зарађујемо, јер наши боксери често гостују у иностранству, највише у Италији и Француској. Радо се присетим и људи који су ми помогли да успем у боксу, а то су покојни Драган Вукчевић и жива легенда Данило Ивановић.

Мирослав Поповић је средином прошле године изабран за председника Савета Спортског друштва Црвена звезда, што сматра највећим животним признањем:

– То је највећа почаст за мене, иако сам добио мноштво признања, па и Орден заслуга за рад са златним венцима. Ипак, Звезда је највећа спортска компанија у Србији и у југоисточном делу Европе. Добио сам максимално могуће поштовање и обећавам да ћу оправдати указано поверење.

Мирослав Пoповић је после завршеног Факултета за физичку културу у Београду докторирао у Софији 1999, захваљујући дугогодишњем председнику Европске аматерске боксерске асоцијације Емилу Жечеву и Цветану Желаскову, чувеном теоретичару спорта. Претходно се стручно усавршавао у Колорадо Спрингсу (САД), на Универзитету Ломоносов у Москви и у Софији. Почасни је грађанин америчке државе Јужне Дакоте, а на крају разговора за "Пoлитику" је казао:

– Успео сам захваљујући мојим боксерима и шампионима. Да није било њих не би било ни Мирослава Поповића. Зато се поносим њима.

-----------------------------------------------------------

Један је Драган Џајић

У плодоносној каријери током које је стекао статус прворазредног спортског амбасадора, Мирослав Поповић доста времена проводи са спортским великанима, познатим уметницима, новинарима, правницима, политичарима...