Тежина дима

При помени  парадржавног посла, памет ми стане код првог дела речи – пара. Оно – државни – остаје некако мутно, задимљено. Они који су "у државном интересу" кријумчарили цигарете сасвим се добро опарише, а колико су то и како "помогли" држави није баш јасно. Једино смо јасно чули је да је Марко Милошевић прве паре зарадио носећи гајбице у Пожаревцу, док је Станко Суботић  капитал стекао пеглајући у Француској. Прво су притворени су цариници и припадници државне безбедности. Све представници државних институција. У другом кругу осумњичише директно самог сина и супругу почившег Милошевића.

Значи ли то да су они персонификовали државу, односно њене институције, или били заинтересовани само за први део речи парадржавни?

Други председник који се сумњичи за исти посао је Мило Ђукановић, али "Мрежа" је српска акција и њега неће ухватити. За тај део некадашње заједничке приче два председника остаје да се чека да ли ће и шта урадити тужилаштва у Барију и Аугсбургу. Пре више од три године у Европској комисији су утврдили да је ЕУ оштећена шверцом цигарета за више од 20 милијарди евра.

Послови, обавијени димом, тврди се, служили су у време санкција  за финансирање рата. Како онда објаснити да су неки наставили тиме да се баве и после 1995. када је завршен рат у Босни и Хрватској. Ко ту кога финансира када се на црном тржишту препродају тоне "ронхила", цигарета из Хрватске? Да ли су хрватске фирме помагале финансирање српске војске или је лични интерес јачи од сваког патриотизма? Истина је и да се Хрватска тако наоружавала, али смо помало заборавили оне силне флаше "Баделовог" коњака и "векје ромање" на нашим бувљацима.

Случајно или не, али "кимови", "бондови", "лордови" нестали су сасвим са улица када је "Филип Морис" купио фабрику цигарета у Нишу, БАТ ону у Врању. Истина, било је и фалсификата, покушаја да се добију дозволе да се овде региструје "монте карло" и тако озваничи производња и продаја. Као када бисмо ми сами производили "кока колу", јер је компанија из Атланте заборавила да на овом делићу планете заштити свој робни жиг и знак.

Акција "Мрежа" покренута је одмах после "Сабље". У "Сабљи" је много откривено, "кратковрати возачи џипова" нестали су са улица, али новац није нађен. Зато су поједини полицајци у Управи за организовани криминал, кријући и од сопствених колега, кренули да истражују дувански пут, који води до пара. Опструкције су биле несумњиве, полицајци смењивани, појединци хапшени, новинари ућуткивани, блаћени, тужиоци незаинтересовани...

Разјаснило би се много када би се сазнало ко и како финансира поједине партије, зашто поједини политичари изузетно цене неке бизнисмене, а неке презиру. Како се то велике љубави претварају у прогоне,  истрага "застане  у месту",  неко лако добија најуносније послове, а неко никако. Канцер није неопходан да би неко умро од дувана.