Težina dima

Pri pomeni  paradržavnog posla, pamet mi stane kod prvog dela reči – para. Ono – državni – ostaje nekako mutno, zadimljeno. Oni koji su "u državnom interesu" krijumčarili cigarete sasvim se dobro opariše, a koliko su to i kako "pomogli" državi nije baš jasno. Jedino smo jasno čuli je da je Marko Milošević prve pare zaradio noseći gajbice u Požarevcu, dok je Stanko Subotić  kapital stekao peglajući u Francuskoj. Prvo su pritvoreni su carinici i pripadnici državne bezbednosti. Sve predstavnici državnih institucija. U drugom krugu osumnjičiše direktno samog sina i suprugu počivšeg Miloševića.

Znači li to da su oni personifikovali državu, odnosno njene institucije, ili bili zainteresovani samo za prvi deo reči paradržavni?

Drugi predsednik koji se sumnjiči za isti posao je Milo Đukanović, ali "Mreža" je srpska akcija i njega neće uhvatiti. Za taj deo nekadašnje zajedničke priče dva predsednika ostaje da se čeka da li će i šta uraditi tužilaštva u Bariju i Augsburgu. Pre više od tri godine u Evropskoj komisiji su utvrdili da je EU oštećena švercom cigareta za više od 20 milijardi evra.

Poslovi, obavijeni dimom, tvrdi se, služili su u vreme sankcija  za finansiranje rata. Kako onda objasniti da su neki nastavili time da se bave i posle 1995. kada je završen rat u Bosni i Hrvatskoj. Ko tu koga finansira kada se na crnom tržištu preprodaju tone "ronhila", cigareta iz Hrvatske? Da li su hrvatske firme pomagale finansiranje srpske vojske ili je lični interes jači od svakog patriotizma? Istina je i da se Hrvatska tako naoružavala, ali smo pomalo zaboravili one silne flaše "Badelovog" konjaka i "vekje romanje" na našim buvljacima.

Slučajno ili ne, ali "kimovi", "bondovi", "lordovi" nestali su sasvim sa ulica kada je "Filip Moris" kupio fabriku cigareta u Nišu, BAT onu u Vranju. Istina, bilo je i falsifikata, pokušaja da se dobiju dozvole da se ovde registruje "monte karlo" i tako ozvaniči proizvodnja i prodaja. Kao kada bismo mi sami proizvodili "koka kolu", jer je kompanija iz Atlante zaboravila da na ovom deliću planete zaštiti svoj robni žig i znak.

Akcija "Mreža" pokrenuta je odmah posle "Sablje". U "Sablji" je mnogo otkriveno, "kratkovrati vozači džipova" nestali su sa ulica, ali novac nije nađen. Zato su pojedini policajci u Upravi za organizovani kriminal, krijući i od sopstvenih kolega, krenuli da istražuju duvanski put, koji vodi do para. Opstrukcije su bile nesumnjive, policajci smenjivani, pojedinci hapšeni, novinari ućutkivani, blaćeni, tužioci nezainteresovani...

Razjasnilo bi se mnogo kada bi se saznalo ko i kako finansira pojedine partije, zašto pojedini političari izuzetno cene neke biznismene, a neke preziru. Kako se to velike ljubavi pretvaraju u progone,  istraga "zastane  u mestu",  neko lako dobija najunosnije poslove, a neko nikako. Kancer nije neophodan da bi neko umro od duvana.