Политички твитови 2012. године

Светски и европски политичари, а у новије време и домаћи, све редовније и у све већем броју користе друштвене мреже Твитер и Фејсбук, како би промовисали своје идеје или објавили коментаре, а у протеклој години су управо на тај начин неки од њих послали и веома важне поруке, подсећа Танјуг.

Вест да су шефови држава или влада чланица ЕУ у марту на самиту у Бриселу, затвореном за јавност, доделили Србији статус кандидата за чланство у Унији први је, управо на Твитеру, саопштио председник Европског савета Херман ван Ромпај, а потом су ту вест потврдили представници Данске и председник Европске комисије Жозе Мануле Барозо, такође путем Твитера.

После формирања нове Владе Србије, шведски министар спољних послова Карл Билт, који је иначе један од најревноснијих твитераша и често износи политичке ставове и коментаре преко те популарне друштвене мреже, поручио је у јулу да ће нова влада морати да докаже европску оријентацију кроз своје будуће деловање. „Нова влада у Србији мораће да докаже своју европску потврду кроз дела. Речи су добре, али су дела оно што се гледа”, написао је тада Билт.

Амерички председник Барак Обама је 7. новембра, истог тренутка када је његова победа на председничким изборима у САД постала извесна, поставио кратак твит који је гласио: „Још четири године” (Four more years), а занимљиво је да је та једноставна порука оборила рекорд по највећем броју нових твитова у секунди који су уследили као реакција и којих је било чак 327.000.

Међу светским државницима, Обама је најутицајнији корисник друштвених мрежа и његова официјелна профил страница на Фејсбуку има чак 34,4 милиона обожавалаца, док Обамине активности на Твитеру следи више од 24,7 милиона корисника те мреже.

Твитер је одавно део политичког живота и политичке комуникације у Европи, а све више и код нас, како је Танјугу рекао директор Центра за развој интернета Зоран Торбица.

Он је нагласио да је у последњих нешто више од годину дана код нас Твитер итекако заступљен у свим сферама, па и у политичком животу.

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић написао је пре десетак дана на свом твитер налогу и Фејсбук страници да „Србију није, нити ће моћи ико да победи, па неће ни Мирослав Мишковић”, а та порука је уследила после информација да је приведени власник „Делта холдинга” у изјави пред полицијом претио Вучићу да неће дочекати емисију на РТС-у те вечери.

Један од корисника друштвених мрежа постао је и председник Србије Томислав Николић, који је недавно поручио да подржава Вучића у борби против корупције и организованог криминала.„Александар Вучић има моју пуну подршку у борби против корупције и организованог криминала”, написао је Николић на свом твитер налогу.

Један од фанова Твитера међу српским политичарима је и лидер Уједињених региона Србије Млађан Динкић, који је током преговора о формирању нове владе на свом твитер налогу објавио да председник Нове Србије Велимир Илић неће бити министар пољопривреде.

И председник Генералне скупштине Уједињених нација Вук Јеремић се свакодневно оглашава на Твитеру, где најављује све своје активности на функцији на којој се налази, али и коментарише дешавања у Србији, па је тако недавно, после ослобађајуће пресуде Хашког трибунала Рамушу Харадинају, оценио да су „ово дани зла”.„Ово су дани зла. Не смемо клонути духом. Спремимо се за 10. април 2013, дан истине”, навео је Јеремић на Твитеру крајем новембра, а „даном истине” означио је дан за који је, као председавајући ГС УН, заказао дебату о ад хок трибуналима, после ослобађајуће пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу у Хагу.

Све већи број политичара на друштвеним мрежама знак је, сматрају стручњаци, најпре да су схватили да оне постоје, а затим и да могу да им буду од користи, па је очигледно да ће у будућности и садржај и облик политичких порука морати све више да прилагођавају новом, виртуелном простору.